Враћа се круна на Игумановљеву палату

Дуго се међу делом Београђана, поготову оних који негују сећање на некадашњи изглед главног града, заговара реконструкција Теразија којима би се вратила предратна обележја. Питање је колико је то реално јер би захтевало огромне промене, пре свега саобраћајне, али то не значи да део детаља некадашњих Теразија неће поново украсити ову просторну културно-историјску целину. Једном од најрепрезентативнијих здања на Теразијама, Игумановљевој палати, 70 година од уклањања коначно би требало да се врати „круна” – скулптурална композиција „Сима Игуманов са сирочићима” коју је изворно урадио словеначки вајар Лојзе Долинар.

„Сима Игуманов са сирочићима” 
(Фотоархива Завода за заштиту спомења)

Назнаке да ће ова скулптура бити враћена на палату појавиле су се пре неколико година, а коначна потврда тога стигла је ових дана када је у нашем листу то обзнанио и заменик градоначелника Горан Весић. Како сазнаје „Политика”, нова скулптура, на основу сачуване архивске грађе, израђује се у атељеу вајара др Зорана Кузмановића у Смедереву. Израда нове скулптуралне композиције била је неопходна јер када је 1950. уклоњена првобитна, она није само скинута, већ су је тада скојевци разлупали чекићима.

Заменик градоначелника је повратак скулптуре на Игумановљеву палату најавио у причи о старом Београду, а потом и у најави новог генералног урбанистичког плана Београда који ће ступити на снагу 2021. Тада ће, како је додао, бити уведена нова правила када је реч о објектима који су проглашени споменицима културе, али и када се ради о културно-историјским целинама.
– Новим планом јасно ће бити дефинисани објекти који су споменици културе, а Завод за заштиту споменика убрзано ће радити на елаборатима за њихово проглашење споменицима културе – навео је Весић и додао да ће се ове и наредне године споменицима културе прогласити више објеката него у претходних четврт века.

– Када је реч о објектима који нису споменици културе, а налазе се у културно-историјским целинама, биће уведено правило да на изглед фасаде сагласност даје Завод за заштиту споменика културе града да би се, иако су нови, уклопили у постојећу целину. Неће више бити могуће да на Косанчићевом венцу или у Крунској улици никне стаклена фасада или она која личи на лего коцке. Осим тога, постојаће обавеза да фасаде у просторним културно-историјским целинама имају и скулптуре или рељефе или неко друго уметничко дело – најавио је Весић.
Заменик градоначелника додао је да ће се на наредној седници Скупштине града почетком марта пред одборницима наћи одлука да сви инвеститори који граде на скелама морају да имају засторе са одштампаним уметничким делима Народног музеја.

Украс Теразија од 1938.

Игумановљева палата подигнута је 1938. према пројекту Петра и Бранка Крстићa у стилу модернизма. На прочељу фасаде налази се натпис „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца”. Сима Игуманов, трговац, отворио је 1872. у Призрену Богословско-учитељску школу, чије је издржавање обезбедио тиме што је подигао палату на Теразијама и створио задужбину која је доносила редовне приходе. Замишљена је у модернизованој верзији српско-византијског стила. Овај објекат проглашен је за културно добро.

Шта љубитељи старог Београда желе поново да виде

Већ дуже се на форумима, фејсбук страницама и другим мрежама живо води расправа о томе шта би од старих репрезентативних објеката требало да буде враћено главном граду. Ако се може судити по броју коментара и образложењима у њима, љубитељи старог Београда волели би да престоницу поново украсе Народна библиотека на Косанчићевом венцу, Мост краља Александра, Маршалат и старе ограде дворског комплекса, Викторовићева апотека на Теразијама и наравно – Пошта у Савској. Једна од жеља је управо била и враћање скулптуре на Игумановљеву палату.