Возио, не возио, плаћаш ПДВ

У појединим државним фирмама, путни трошкови плаћају се запосленима годинама уназад, док је у другим, такође државним фирмама то релативно новина. С обзиром на то да је почетком године дошло до промене одређених финансијских прописа, јавило се питање – ко ће плаћати ПДВ за наведене трошкове? Једнострано је одлучено, без икаквог укључивања самих радника, да је сваки запослени дужан да на крају месеца донесе рачуне за гориво у висини путних трошкова које је имао (трошкови за један дан су унапред предвиђени прописима). На тај начин, исту обавезу имају и људи који немају ни возачку дозволу, ни сопствени аутомобил. И сад се људи довијају на све начине, мобилишући рођаке, пријатеље, познанике, случајне пролазнике... Између осталог, добро је познавати раднике на бензинским станицама, јер увек има људи који бацају рачуне за гориво или их једноставно не узимају.  А десило се и то да је радница на једној бензинској станици, упитана да ли можда има рачуна које муштерије нису узеле, тражила накнаду од пет одсто од износа сваког рачуна који би у ту сврху дала некоме.

На крају, сулудо решење у вези са правдањем трошкова путовања и плаћања ПДВ-а довешће до тога да ће људи због сакупљања рачуна точити гориво и кад им не треба, пресипати га из резервоара и продавати на црно. Звучи некако познато, зар не?

Десанка Вукосав,
Апатин