БиХ неспремна за нову мигрантску кризу

Од нашег дописника
Сарајево – На све извеснију могућност новог прилива миграната, јачег и масовнијег него у протекле две године, из званичних институција БиХ одговарају да држава није спремна да прихвати нове придошлице, јер се на њеној територији већ налази између 6.000 и 7.000 миграната. Министар безбедности БиХ Фахрудин Радончић процењује да би, у случају да нови талас миграната крене у земље региона, то била хуманитарна катастрофа. Од Европске уније очекује да заустави мигранте на границама које су најближе Турској.

За неспремност БиХ да одговори на нови велики изазов Радончић окривљује и претходну власт, која је, како каже, „четири године спавала”.

„Нама недостаје 1.200 граничних полицајаца да бисмо могли да заштитимо границу, недостају нам људи у Служби за послове са странцима, у Обавештајно-безбедносној агенцији. Ми немамо хуманитарне капацитете за смештај нових миграната и наши пријатељи из Европске уније то знају. Мигрантска криза у БиХ је третирана као хуманитарна, а не као безбедносна криза и то се мора променити”, рекао је Радончић за Радио Слободна Европа.

Поводом медијских навода о могућем неконтролисаном уласку илегалних миграната из Туске, Радончић на „Инстаграму” упозорава да ЕУ не сме жртвовати БиХ и суседне земље и направити „масовни простор за суптилну селекцију” миграната.

„Независно од тога што је неко преспавао министарске мандате, ЕУ не сме жртвовати нашу и суседне земље и покушати да се у БиХ направи масовни простор за суптилну селекцију и пропуштање радно способних миграната који су, као радна снага, потребни појединим земљама ЕУ… Исцедићемо воду из камена да извучемо максималан број домаћих полицајаца из иначе недостајуће цифре да парирамо кризи”, каже министар безбедности.

Приликом недавног боравка у Унско-санском кантону, који је због близине границе ЕУ до сада поднео највећи терет мигрантске кризе (на његовом подручју тренутно се налази између 4.500 и 5.000 миграната), Радончић је указао и на потребу мењања одређених законских решења, као могућности за ефикаснију борбу против мигрантске кризе.

„Не можемо бити рута коју ће мигранти схватити као најповољнију, најкомотнију и најјефтинију варијанту. Морамо бранити право наших грађана да се осећају безбедно и слободно”, рекао је он.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, који не подржава присуство припадника Европске агенције за заштиту граница (Фронтекс) на граници БиХ са суседима, мигранте види као „озбиљан проблем” и најављује да ће Српска, уколико дође до већег прилива, морати, осим ангажовања полиције, да изврши и одређен облик организовања у насељеним местима.

„Ми ћемо имати проблема те врсте, мада ничим нисмо допринели. Ми у Српској, пре свега, морамо да видимо како ћемо и шта ћемо, јер на органе БиХ у том погледу не можете да рачунате”, изјавио је Додик, подсетивши на то да је „и даље доминантна политика републичке власти да мигранти не остану стационирани у Српској”.

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић мишљења је да земље региона имају право, кад је реч о мигрантима, да заштите своје границе на начин на који то ради ЕУ.

„Посебан проблем је то да мигранти, када дођу на наше просторе, немају пролаза даље, зато што Европа херметички затвара своје границе. Ми смо између прве спољне границе ЕУ, која је пропусна, и оне коју желе да штите према Хрватској, Аустрији и Мађарској. Треба да штитимо себе заједничким ангажманом држава региона, као што они штите себе, и шта ту није легитимно?”, питала је Цвијановићева у изјави за АТВ.

С друге стране, шеф Мисије Међународне организације за миграције у БиХ Петер ван дер Еверерт примећује да Хрватска појачава контролу границе и да би се у БиХ дневно могло сливати и до 10.000 миграната. Решење за тај проблем, према његовом мишљењу, „не може доћи из БиХ”, јер су капацитети те земље „већ пренатрпани”, те да је стога „потребно радити са ЕУ да се нађу алтернативе”.