BiH nespremna za novu migrantsku krizu

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Na sve izvesniju mogućnost novog priliva migranata, jačeg i masovnijeg nego u protekle dve godine, iz zvaničnih institucija BiH odgovaraju da država nije spremna da prihvati nove pridošlice, jer se na njenoj teritoriji već nalazi između 6.000 i 7.000 migranata. Ministar bezbednosti BiH Fahrudin Radončić procenjuje da bi, u slučaju da novi talas migranata krene u zemlje regiona, to bila humanitarna katastrofa. Od Evropske unije očekuje da zaustavi migrante na granicama koje su najbliže Turskoj.

Za nespremnost BiH da odgovori na novi veliki izazov Radončić okrivljuje i prethodnu vlast, koja je, kako kaže, „četiri godine spavala”.

„Nama nedostaje 1.200 graničnih policajaca da bismo mogli da zaštitimo granicu, nedostaju nam ljudi u Službi za poslove sa strancima, u Obaveštajno-bezbednosnoj agenciji. Mi nemamo humanitarne kapacitete za smeštaj novih migranata i naši prijatelji iz Evropske unije to znaju. Migrantska kriza u BiH je tretirana kao humanitarna, a ne kao bezbednosna kriza i to se mora promeniti”, rekao je Radončić za Radio Slobodna Evropa.

Povodom medijskih navoda o mogućem nekontrolisanom ulasku ilegalnih migranata iz Tuske, Radončić na „Instagramu” upozorava da EU ne sme žrtvovati BiH i susedne zemlje i napraviti „masovni prostor za suptilnu selekciju” migranata.

„Nezavisno od toga što je neko prespavao ministarske mandate, EU ne sme žrtvovati našu i susedne zemlje i pokušati da se u BiH napravi masovni prostor za suptilnu selekciju i propuštanje radno sposobnih migranata koji su, kao radna snaga, potrebni pojedinim zemljama EU… Iscedićemo vodu iz kamena da izvučemo maksimalan broj domaćih policajaca iz inače nedostajuće cifre da pariramo krizi”, kaže ministar bezbednosti.

Prilikom nedavnog boravka u Unsko-sanskom kantonu, koji je zbog blizine granice EU do sada podneo najveći teret migrantske krize (na njegovom području trenutno se nalazi između 4.500 i 5.000 migranata), Radončić je ukazao i na potrebu menjanja određenih zakonskih rešenja, kao mogućnosti za efikasniju borbu protiv migrantske krize.

„Ne možemo biti ruta koju će migranti shvatiti kao najpovoljniju, najkomotniju i najjeftiniju varijantu. Moramo braniti pravo naših građana da se osećaju bezbedno i slobodno”, rekao je on.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji ne podržava prisustvo pripadnika Evropske agencije za zaštitu granica (Fronteks) na granici BiH sa susedima, migrante vidi kao „ozbiljan problem” i najavljuje da će Srpska, ukoliko dođe do većeg priliva, morati, osim angažovanja policije, da izvrši i određen oblik organizovanja u naseljenim mestima.

„Mi ćemo imati problema te vrste, mada ničim nismo doprineli. Mi u Srpskoj, pre svega, moramo da vidimo kako ćemo i šta ćemo, jer na organe BiH u tom pogledu ne možete da računate”, izjavio je Dodik, podsetivši na to da je „i dalje dominantna politika republičke vlasti da migranti ne ostanu stacionirani u Srpskoj”.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović mišljenja je da zemlje regiona imaju pravo, kad je reč o migrantima, da zaštite svoje granice na način na koji to radi EU.

„Poseban problem je to da migranti, kada dođu na naše prostore, nemaju prolaza dalje, zato što Evropa hermetički zatvara svoje granice. Mi smo između prve spoljne granice EU, koja je propusna, i one koju žele da štite prema Hrvatskoj, Austriji i Mađarskoj. Treba da štitimo sebe zajedničkim angažmanom država regiona, kao što oni štite sebe, i šta tu nije legitimno?”, pitala je Cvijanovićeva u izjavi za ATV.

S druge strane, šef Misije Međunarodne organizacije za migracije u BiH Peter van der Everert primećuje da Hrvatska pojačava kontrolu granice i da bi se u BiH dnevno moglo slivati i do 10.000 migranata. Rešenje za taj problem, prema njegovom mišljenju, „ne može doći iz BiH”, jer su kapaciteti te zemlje „već prenatrpani”, te da je stoga „potrebno raditi sa EU da se nađu alternative”.