Мораћемо још да подигнемо квалитет високог образовања

Националном телу за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ) није враћен прижељкивани и пре две године изгубљени статус пуноправног члана у Европској асоцијацији за обезбеђење квалитета у високом образовању, потврдио је „Политици” проф. др Сима Аврамовић, председник Управног одбора НАТ-а. То значи да ће српски центар из кога долазе акредитације за све наше високе школе, факултете и универзитете наредне две године имати статус придруженог члана у поменутом удружењу европских агенција за акредитовање и проверу квалитета рада академских установа. Оваква одлука је донета на седници Управног одбора Европске асоцијације за обезбеђење квалитета 20. фебруара, сазнајемо у саопштењу НАТ-а, а најважнија примедба када је у питању домаће високо образовање тиче се независности рада НАТ-а приликом доношења акредитационих одлука. Та замерка се односила на члан 23 Закона о високом образовању, према коме факултет којем НАТ није дао акредитацију може да се жали Националном савету за високо образовање, који онда може да промени одлуку овог независног тела.

– Оцењено је да је тиме угрожена независност доношења акредитационих одлука НАТ-а и да није испуњен ЕСГ стандард, који се односи на независност агенција. Отклањање те примедбе, имајући у виду да је у питању процедура предвиђена законом, није било могуће без његове промене. Због тога је НАТ покренуо иницијативу за измену и допуну Закона о високом образовању у том делу, што је и документовао члановима рецензентске комисије Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у октобру 2019. године – истакнуто је на сајту НАТ-а. Остале примедбе су, како наводе у НАТ-у, углавном биле формалног карактера.

Професор Аврамовић за наш лист подсећа да је Србија статус пуноправног члана у европској асоцијацији изгубила још у фебруару 2018. године, када је претходна Комисија за акредитацију и проверу квалитета, због неусаглашености са поменутим ЕСГ стандардима, преведена у такозвано чланство под надгледањем. Дат је двогодишњи рок за исправљање мањкавости. У међувремену је Законом о високом образовању, у јулу 2018. године, конституисан НАТ као потпуно ново акредитационо тело у Србији. Оно је имало нешто више од годину дана да уклони све мањкавости у овдашњем академском образовању. Већ у октобру 2019. године у Београд је стигао четворочлани тим експерата Европске асоцијације за обезбеђење квалитета да оцени напредак.

– Времена је било изузетно мало, али много тога је урађено. Знајући да Европска асоцијација за обезбеђење квалитета статус „под надгледањем” по правилу не продужава, очекивао сам само два могућа исхода: или да нам обнове пуноправно чланство, или да пређемо у категорију придружених чланова. Наравно да сам прижељкивао ово прво, јер сам имао у виду да је НАТ за мало више од годину дана урадио изузетан посао. Увели смо потпуно нове процедуре у поступак акредитације и спољашње провере квалитета академских установа. Оне су сада знатно објективније, потпуно у складу с европским стандардима, јер уместо ранија два, високошколске установе сада посећује и оцењује пет рецензената: три професора, привредник и студент, уз страног рецензента за докторске студије – објашњава наш саговорник.

– Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању у кратком року је створило потпуно нову нормативу, обезбедило институционалну и финансијску сaмосталност и, што је најважније, успело да отклони највећи део примедби из 2018. године, а то се јасно казује у новом извештају Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању. С друге стране, био сам свестан да европска асоцијација по правилу захтева испуњавање свих стандарда. Уз све похвале које смо добили од четворочланог тима европске асоцијације, у неколико наврата су казали да је њихова посета преурањена. Из тога се могло наслутити да неће бити никаквог „праштања” – открива проф. Аврамовић најаве које су се, нажалост, и оствариле.

Он истиче да то што Србија није враћена међу пуноправне чланове европске асоцијације ни у ком случају не може утицати на валидност српских факултетских диплома у иностранству, јер их нострификују такозвани ENIC/NARIC центри, који немају везе с европском асоцијацијом. Додаје и да неке чланице Европске уније, попут Чешке, Словачке, Шведске, нису пуноправни чланови Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању.

– Страни студенти који размишљају о доласку на овдашње факултете такође о томе не воде рачуна, већ више гледају рангирање универзитета на листама попут Шангајске. Факултетска диплома се не вреднује према земљи порекла, већ према престижу универзитета на коме је стечена – истиче професор Аврамовић и додаје да ће за две године Србија поново затражити да европска асоцијација сагледа какав је напредак остварен у високом образовању и да ће дотад отклонити и недостатке за чију елиминацију није било времена.

Део академске јавности тврди да је одлука Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању „цена за толеранцију коју су приватни и државни универзитети показали за сумњиве дипломе политичара” и подсећа да је НАТ недавно поприлично повећао цене акредитација, уз оправдање да је неопходно више новца за испуњење услова које пред њих поставља европска асоцијација.

Шарчевић: Добри српски факултети су и даље добри

Младен Шарчевић, министар просвете, који је у више наврата за наш лист истицао важност враћања међу пуноправне чланове Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању, јуче је нагласио да најновија одлука неће утицати на било шта у нашем високом образовању, јер смо у овом статусу, фактички, и били.

– Добри српски факултети су и даље добри, НАТ је независно тело. Постоји напредак у домаћем високом образовању, али мора још много да се ради на праћењу квалитета у њему – каже Шарчевић.

Неопходна независност НАТ-а у одлучивању

Ни проф. др Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду, не очекује да ова одлука негативно утиче на валидност наших диплома и прилив страних студената, али истиче да „треба добро да ослушнемо шта нам препоручује врхунско професионално удружење као што је Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом образовању”.

– Нисам изненађена одлуком. Уз добру вољу, изменом Закона о високом образовању и уз опредељеност за унапређење квалитета рада, мислим да је могуће поправити наш статус. Верујем да је члан 23 Закона о високом образовању био одлучујући при разматрању нашег статуса у Европској асоцијацији за обезбеђење квалитета у високом образовању. Морамо кроз важећа законска акта показати да је рад НАТ-а организован тако да ово тело има независност у раду на свим нивоима одлучивања – изричита је Поповићева.