Moraćemo još da podignemo kvalitet visokog obrazovanja

Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT) nije vraćen priželjkivani i pre dve godine izgubljeni status punopravnog člana u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, potvrdio je „Politici” prof. dr Sima Avramović, predsednik Upravnog odbora NAT-a. To znači da će srpski centar iz koga dolaze akreditacije za sve naše visoke škole, fakultete i univerzitete naredne dve godine imati status pridruženog člana u pomenutom udruženju evropskih agencija za akreditovanje i proveru kvaliteta rada akademskih ustanova. Ovakva odluka je doneta na sednici Upravnog odbora Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta 20. februara, saznajemo u saopštenju NAT-a, a najvažnija primedba kada je u pitanju domaće visoko obrazovanje tiče se nezavisnosti rada NAT-a prilikom donošenja akreditacionih odluka. Ta zamerka se odnosila na član 23 Zakona o visokom obrazovanju, prema kome fakultet kojem NAT nije dao akreditaciju može da se žali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koji onda može da promeni odluku ovog nezavisnog tela.

– Ocenjeno je da je time ugrožena nezavisnost donošenja akreditacionih odluka NAT-a i da nije ispunjen ESG standard, koji se odnosi na nezavisnost agencija. Otklanjanje te primedbe, imajući u vidu da je u pitanju procedura predviđena zakonom, nije bilo moguće bez njegove promene. Zbog toga je NAT pokrenuo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju u tom delu, što je i dokumentovao članovima recenzentske komisije Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u oktobru 2019. godine – istaknuto je na sajtu NAT-a. Ostale primedbe su, kako navode u NAT-u, uglavnom bile formalnog karaktera.

Profesor Avramović za naš list podseća da je Srbija status punopravnog člana u evropskoj asocijaciji izgubila još u februaru 2018. godine, kada je prethodna Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, zbog neusaglašenosti sa pomenutim ESG standardima, prevedena u takozvano članstvo pod nadgledanjem. Dat je dvogodišnji rok za ispravljanje manjkavosti. U međuvremenu je Zakonom o visokom obrazovanju, u julu 2018. godine, konstituisan NAT kao potpuno novo akreditaciono telo u Srbiji. Ono je imalo nešto više od godinu dana da ukloni sve manjkavosti u ovdašnjem akademskom obrazovanju. Već u oktobru 2019. godine u Beograd je stigao četvoročlani tim eksperata Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta da oceni napredak.

– Vremena je bilo izuzetno malo, ali mnogo toga je urađeno. Znajući da Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta status „pod nadgledanjem” po pravilu ne produžava, očekivao sam samo dva moguća ishoda: ili da nam obnove punopravno članstvo, ili da pređemo u kategoriju pridruženih članova. Naravno da sam priželjkivao ovo prvo, jer sam imao u vidu da je NAT za malo više od godinu dana uradio izuzetan posao. Uveli smo potpuno nove procedure u postupak akreditacije i spoljašnje provere kvaliteta akademskih ustanova. One su sada znatno objektivnije, potpuno u skladu s evropskim standardima, jer umesto ranija dva, visokoškolske ustanove sada posećuje i ocenjuje pet recenzenata: tri profesora, privrednik i student, uz stranog recenzenta za doktorske studije – objašnjava naš sagovornik.

– Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju u kratkom roku je stvorilo potpuno novu normativu, obezbedilo institucionalnu i finansijsku samostalnost i, što je najvažnije, uspelo da otkloni najveći deo primedbi iz 2018. godine, a to se jasno kazuje u novom izveštaju Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. S druge strane, bio sam svestan da evropska asocijacija po pravilu zahteva ispunjavanje svih standarda. Uz sve pohvale koje smo dobili od četvoročlanog tima evropske asocijacije, u nekoliko navrata su kazali da je njihova poseta preuranjena. Iz toga se moglo naslutiti da neće biti nikakvog „praštanja” – otkriva prof. Avramović najave koje su se, nažalost, i ostvarile.

On ističe da to što Srbija nije vraćena među punopravne članove evropske asocijacije ni u kom slučaju ne može uticati na validnost srpskih fakultetskih diploma u inostranstvu, jer ih nostrifikuju takozvani ENIC/NARIC centri, koji nemaju veze s evropskom asocijacijom. Dodaje i da neke članice Evropske unije, poput Češke, Slovačke, Švedske, nisu punopravni članovi Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju.

– Strani studenti koji razmišljaju o dolasku na ovdašnje fakultete takođe o tome ne vode računa, već više gledaju rangiranje univerziteta na listama poput Šangajske. Fakultetska diploma se ne vrednuje prema zemlji porekla, već prema prestižu univerziteta na kome je stečena – ističe profesor Avramović i dodaje da će za dve godine Srbija ponovo zatražiti da evropska asocijacija sagleda kakav je napredak ostvaren u visokom obrazovanju i da će dotad otkloniti i nedostatke za čiju eliminaciju nije bilo vremena.

Deo akademske javnosti tvrdi da je odluka Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju „cena za toleranciju koju su privatni i državni univerziteti pokazali za sumnjive diplome političara” i podseća da je NAT nedavno poprilično povećao cene akreditacija, uz opravdanje da je neophodno više novca za ispunjenje uslova koje pred njih postavlja evropska asocijacija.

Šarčević: Dobri srpski fakulteti su i dalje dobri

Mladen Šarčević, ministar prosvete, koji je u više navrata za naš list isticao važnost vraćanja među punopravne članove Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, juče je naglasio da najnovija odluka neće uticati na bilo šta u našem visokom obrazovanju, jer smo u ovom statusu, faktički, i bili.

– Dobri srpski fakulteti su i dalje dobri, NAT je nezavisno telo. Postoji napredak u domaćem visokom obrazovanju, ali mora još mnogo da se radi na praćenju kvaliteta u njemu – kaže Šarčević.

Neophodna nezavisnost NAT-a u odlučivanju

Ni prof. dr Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu, ne očekuje da ova odluka negativno utiče na validnost naših diploma i priliv stranih studenata, ali ističe da „treba dobro da oslušnemo šta nam preporučuje vrhunsko profesionalno udruženje kao što je Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju”.

– Nisam iznenađena odlukom. Uz dobru volju, izmenom Zakona o visokom obrazovanju i uz opredeljenost za unapređenje kvaliteta rada, mislim da je moguće popraviti naš status. Verujem da je član 23 Zakona o visokom obrazovanju bio odlučujući pri razmatranju našeg statusa u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. Moramo kroz važeća zakonska akta pokazati da je rad NAT-a organizovan tako da ovo telo ima nezavisnost u radu na svim nivoima odlučivanja – izričita je Popovićeva.