Комшијска солидарност

Забринути смо и уплашени, најблаже речено. Разлог – вирус корона. Дошао је и до нас, а надали смо се да ће, можда, заобићи. Али то не би.

Рано се будимо. Хладњикаво је, али убрзо радијатори загревају простор и бива пријатније. Неочекивано рано чу се звоно на вратима. Када сам отворио није било никог, само цедуља на поду? Писамце, крупна ћирилична слова и речи:

,,Поштовани Јовићи,

Ако Вам треба било каква помоћ, одлазак у продавницу, апотеку и слично, обратите нам се. Ту смо да пружимо услугу.

Ваше комшије Комнени, Сарини родитељи” (уписали су и број телефона).”

Одједном смо осетили срећу. Био је то диван, људски гест, комшијски. Била је то људска доброта. Честитост, великодушност и племенитост.

Надамо се да нису једини. Свакако треба да служе као узор другима.

Ускоро су помоћ понудили и комшиница Гоца, добри Миша, Поповићи... Нисмо сами. Солидарност на делу. За узор.

Трајно захвалне комшије

Јовићи,
Шпанских бораца 66, Нови Београд