Пантић

Данас се навршава седам година од мучког убиства новинара Милана Пантића из Јагодине. Дописник „Вечерњих новости” је, с више удараца тупим предметом у главу, убијен 11. јуна 2001. у улазу зграде у којој је живео. Био је понедељак, око 7 и 45 ујутру. Убице и налогодавци тог злочина до данас нису откривени.

Полиција је одмах после убиства објавила и фото-робот могућег убице и понудила награду од 200.000 марака ономе ко помогне у разоткривању. У истрази убиства новинара Пантића испитано је, наводно, више од 2.000 људи. Сваки десети одрасли становник овог града. Тапкање у месту свих седам година! Ни макац!

Пре поменутог догађаја Пантић је добијао претње телефоном (на кућни број телефона), а остављене су му и поруке на телефонској секретарици да престане с писањем или му – оде глава!

У то време Милан Пантић је писао о корупцији у јагодинској пивари и поповачкој цементари. Иако је објављено да су у истрази ангажована сва расположива средства и многобројно људство, све је још у полицијском домену. Тужилаштво се о овом случају до данас није оглашавало.

Јагодина у последње време има све атрибуте успешног града, слови као идиличан пример како једна паланка може да прерасте у модерни развијени град. Јагодински политички врх (читај – Драган Марковић, по надимку Палма) буса се у груди и саморекламира причајући о истинитој бајци јагодинског просперитета. Али заборавља на Пантића. Зато, не само у новинарским редовима остаје горак укус и неизбежни закључак да је баш Јагодина та „црна мрља” новинарског страдалништва. Биће тако и трајаће све док убице, али и налогодавци не буду пронађени и кажњени.

Гину новинари широм света, али на ратним и несигурним подручјима, тамо где, одлазећи, знају шта ризикују, свесни да им је „глава у торби”. Авганистан, Ирак, Либан, то су места која су на светском новинарском атласу уписана као „press danger”. Јагодина није у том правцу. А уписана је црним словима.

Данас ће на главном јагодинском тргу у 12.45 сати, новинари, у знак протеста што убица још није пронађен, накратко зауставити саобраћај, и разапети транспарент са натписом „Пронађите убице новинара”.

Пантићево име је 3. маја 2002. године уписано на споменик у Вашингтону (на 1.395 месту), уз имена његових колега широм света који су од 1812. године изгубили живот на задатку. Име и биографија Пантића налазе се и у Музеју новинарства у Вашингтону, у меморијалном делу посвећеном бројним новинарима који су страдали због посла којим су се бавили.

Супруга покојног Пантића Живка пре неки дан је изјавила да сумња да ће убица икада бити пронађен и додала да – губи наду.

Не постоји савршен злочин, постоји само савршена неспремност и неспособност да се убице приведу правди, па тако и они који су усмртили Милана Пантића, Славка Ћурувију... Нема спремности ни да се расветле и разреше околности смрти Даде Вујасиновић или да се коначно сазна ко је поставио бомбе на прозор Дејана Анастасијевића... А морало би је бити – зарад правде, али и здравља српског друштва.