Верујем да ће Токио бити по плану

Велика је привилегија бити у влади Међународног олимпијског комитета (МОК), али и никад већа обавеза, сада када се МОК суочава с највећим изазовом од доба хладног рата. Један од најзапосленијих чланова те владе (не само сада, него иначе) јесте Ненад Лаловић који је поред свих функција које обавља увршћен у радну групу чији је задатак да се – у време кад се такмичења масовно отказују због вируса корона – обезбеде фер олимпијске квалификације.

Лаловић је у ту радну групу увршћен као члан управног одбора Удружења летњих олимпијских спортова, а сарадници су му спортски директор МОК-а Кит Меконел (Нови Зеланд), председник Спортске комисије МОК-а Кирсти Ковентри (Зимбабве, освајач седам олимпијских медаља у пливању) и в. д. председника Асоцијације националних олимпијских комитета Робин Мичел (Фиџи).

На чему МОК темељи свој оптимизам кад каже да ће се „игре одржати по плану” (24. јул – 9. август)?

Спорт је област која зрачи оптимизмом, па самим тим не би било логично да водећа спортска организација буде песимистична. Чули смо шта каже и премијер Јапана, да ће та земља да докаже да може да победи вирус и да организује игре овог лета. Наравно да то мисли и МОК. До игара је остало више од четири месеца, а Кина је за два месеца победила вирус. Спортисти треба да се припремају у овим, отежаним условима, и да учине све што је у њиховој моћи да се пласирају у Токио.

Како ће се организовати квалификације, имајући у виду да се многа такмичења отказују, као и то да још 43 одсто спортиста (од 11.091) тек треба да обезбеди олимпијску визу?

План је да се квалификације одрже углавном у јуну. Рокови за пријаве су померени на 30. јун. Све до сада освојене квоте припадају спортистима и њиховим националним комитетима. Идеја је да се одржи што је могуће више квалификационих такмичења до краја јуна. Неки спортови базирани на ранкинг систему, као рецимо џудо, учеснике ће вероватно моћи да одреде са понеким турниром мање, али сваки спорт има своје специфичности. Најважније је да сви учесници тих турнира буду у могућности да дођу. Читав систем мора да почива на фер-плеју, да не дође до тога да неко не може да учествује у квалификацијама и самим тим остане без визе. Тамо где је могуће, примениће се системи ранг-листа или, евентуално, узети у обзир резултати са претходних такмичењима. Али то је мера која би се примењивала само у крајњој нужди.

Како на то гледају спортисти, односно Спортска комисија МОК-а у којој седе и бивши олимпијски шампиони, као што су Јелена Исинбајева (скок мотком, Русија), Стефан Холм (скок увис, Шведска), Брита Хајдеман (мачевање, Немачка), Рју Сунг-Мин (стони тенис, Кореја), Данијел Гјурта (пливање, Мађарска)…?

Спортска комисија МОК-а је сасвим подржала овај систем, јер су спортисти и те како свесни ове ситуације. Предочили смо им да је њихово здравље на првом месту, као и то да ће све бити урађено у духу фер-плеја. Зато је МОК и формирао радну групу, да би се одлуке усаглашавале брзо и ефикасно. У тој групи су, поред моје маленкости, и председник Спортске комисије МОК-а, в. д. председника Асоцијације националних олимпијских комитета и спортски директор МОК-а. Тражили смо од свих међународних федерација да нам поднесу свој предлог за квалификације. Ми сада анализирамо и одобравамо њихове предлоге, а сваки спорт је специфичан и тражи посебан приступ. Ово није ствар на коју гледамо кроз призму последња два месеца, откако је вирус стигао у Европу, већ смо свесни свега кроз шта су спортисти прошли у претходне четири године. То мора да се респектује до краја, а све друго је мање важно. Неки причају о спонзорима, ТВ правима, финансијским ефектима… Све то је споредно у односу на бригу о спортистима, њиховим циљевима и уложеном напору.

Да ли постоји „план Б” (евентуално одлагање игара), уколико вирус буде већи проблем но што МОК очекује?

„План Б” не постоји, али свакодневно анализирамо ситуацију. О томе не постоје никакве дискусије, јер то би већ био дефетизам, да се у овом часу размишља у том смеру. Битан је моменат када се шта ради. Људи често погрешно интерпретирају историју, зато што не могу да схвате моменат у којем се нешто догодило. Ми ћемо у датом тренутку донети одлуке у складу са ситуацијом.

Рекли сте да МОК тренутно није вођен финансијским мотивима, међутим, многе међународне федерације „живе” четири године захваљујући расподели новца од олимпијских игара, многи уносни послови у вези су са играма, па су многи и заинтересовани да их буде овог лета?

Мислим да су спортисти мање забринути због тога у односу на све запослене у спорту. Криза ће погубно деловати на глобалну економију, па страхујем да ће запослени у спорту имати проблема да наставе свој уобичајени радни процес. Национални савези се најчешће финансирају из буџета министарстава спорта, па ће због кризе у тим буџетима бити мање пара и за спорт. Спортисти, као и сви остали грађани, требало би да поштују норме које су прописане, да не би излагали ризику себе, али и све друге око себе. Сада је време када побеђује дисциплина, а спортисти би то требало да знају боље од других.

Пракса је да МОК издваја доста новца којим покрива осигурање за Олимпијске игре. Каква је сада ситуација?

Нормална је ствар да се игре осигуравају, што је МОК и сада урадио, али данас чак ни осигурања нису гаранција за миран сан. Шта ће бити уколико криза настала због вируса прогута и неке осигуравајуће куће… Сви смо у истом сосу: спорт, привреда и сви остали.

Како последњих дана изгледају дневне обавезе запослених у МОК-у?

Изузетно је напорно. Имамо свакодневне састанке, све се ради преко видео-конференција. Последњи састанак уживо имали смо 4. марта у Лозани. Сав персонал МОК-а ради од куће, тако је и у већини федерација. У мојој федерацији (рвање) ја сам тренутно једини на послу. Подесили смо тако мобилне да сараднике добијам на исти број као преко локала у канцеларији.

Шта све обавља радна група чији сте члан?

Свако јутро имамо разговоре преко видео-линка, а нас четворо је у три временске зоне. Осим мене и спортског директора, који смо у Швајцарској, остало двоје су у својим земљама, Фиџију и Зимбабвеу. Имамо сталне разговоре са спортским директорима међународних федерација, слушамо њихове сугестије, анализирамо сваки спорт из његовог угла, тражимо заједно прихватљиве, фер-плеј моделе за све. Сви подржавају план МОК-а, постоји апсолутна сагласност и ја сам велики оптимиста да ће Токио ићи по плану.

Имајући у виду то да су спортисти због пандемије нарушили план тренинга и такмичења, да ли Токио може да помери границу (да оде корак напред у организацији и спортским достигнућима)?

Токио може да помери границу! Процес тренирања јесте поремећен, али спортисти ће тражити нова решења са својим тренерима. Сви су у истој ситуацији, иако су неки завршили квалификације крајем новембра. Свестан сам тога да прописи у свим земљама нису исти, што се тиче окупљања и тренирања, међутим, верујем да су сви нашли начин да одржавају форму. Ова ситуација неће вечно трајати, што нам показује и Кина. Читав спортски свет треба да буде јединствен и да иде ка томе да Олимпијске игре у Токију буду по плану. 

На задатку са принчевима и принцезама

Председник Уједињеног светског рвања (УВВ, раније Светска рвачка федерација) Ненад Лаловић први је Србин који је ушао у Извршни одбор Међународног олимпијског комитета (МОК) који има 15 чланова. У влади МОК-а седи заједно са принчевима (Феисал ал Хусеин из Јордана), правницима (Денис Освалд), лекарима (Угур Ерденер), чувеним спортистима (Сергеј Бубка)… Обавља још низ значајних функција у спорту: члан је МОК-а (ту су, поред осталих, и бивши генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун, принц Алберт од Монака, луксембуршки надвојвода Анри, принцеза Нора од Лихтенштајна, британска принцеза Ана, кувајтски шеик Ахмед ал Сабах, катарски принц Тамим ал Тани, дански принц Фредерик…), затим члан Скупштине Светске антидопинг агенције (ВАДА) и однедавно члан њеног управног одбора, члан Управног одбора Асоцијација свих спортских асоцијација (ГАИСФ), члан Управног одбора Асоцијације спортова летњих олимпијских игара, члан Комисије олимпијске солидарности…