Десети преврнути ауто у Станковом дворишту

Горњи Милановац – Да ли је окука на два километра од града, на путу за Пожегу, уклета, или је Станко Дражевић из села Брусница саградио кућу на баксузном месту, тешко је установити. Али да му аутомобили у ноћним сатима често улећу у двориште – улећу. Једна „дачија-логан” је излетела из кривине у понедељак – било је два часа после поноћи – и направила поголем дармар.

– Супруга и ја смо спавали у безбедној соби, али су ми унучад спавала у соби до улице. Живи смо се и они и ми испрепадали. Удар је пробудио и прве комшије. Кола су скренула са пута, провалила авлијску ограду, сломила метални стуб терасе, развалила зидану чесму пред кућом, ударила у зид и зауставила се на крову са точковима увис – описује Станко шта се догодило.

Истражни судија Милисав Цветковић је све потврдио и издиктирао званичан налаз: за воланом је била Драгана Ђ, а у возилу укупно петоро путника. Возило се кретало неприлагођеном брзиномиз правца Такова ка Милановцу. Свих петоро путника у колима је, на срећу, претрпело лакше повреде.

– Драго ми је што су сви живи, али ја поново морам да ограђујем авлију, да варим поломљени стуб терасе, да зидам чесму и малтеришем зид куће. Истина, зором је дошао домаћин породице која је била у „дачији”, исплакао се и рекао да ће све платити – прича Станко.

Али све то неће унети мир у његов дом. У последње две-три године, десет пута је, ноћу, имао „незване госте”, три пута је поново зидао чесму и варио стуб који држи кров терасе. Домаћин каже да, после сваког оваквог упада, месецима његова чељад не спава како ваља, све у страху да ће неко, кад заспе, с пута да му се сјури у двориште.

– Част изузецима, али мало ко је трезан за воланом после пола ноћи. Ова кривина јесте, изгледа, уклета, али би се све могло избећи кад би се исправила и одмакла од кућа. Видите, има места. И власник парцеле с друге стране пута вољан је да одвоји парче земљишта да се окука исправи, само што се, изгледа, чека да неко погине па да се посао уради. Е, тада ће бити касно – коментарише мајстор Радослав Леро, први Станков комшија, који му је пре свих притекао у помоћ да поправи штету коју је „дачија“ направила.