Дух и историја Београда

 „Добри стари Београд” назив је трилогије, већ трећег комплета књига које Српска књижевна задруга објављује о свевременом београдском духу и његовим знаменитим људима. Књиге је, као и претходних шест, приредио Задругин уредник и наш познати књижевник Драган Лакићевић, познавалац старих књига и периодике, и насловио их „Стари изглед Београда”, затим „Београд који памтимо” и „Мој бели граде, поезија о Београду”.

Јуче је у Скупштини града Београда, поводом представљања трокњижја СКЗ-а о добром старом Београду, приређена лепа свечаност, коју су увеличали Момо Капор, Нина Новићевић, Срба Милин и „Астрали”, хор Основне школе „Милош Црњански”, под диригентским руководством Данијеле Ивановић.

Нина Новићевић, управник Српске књижевне задруге, говорила је о традицији ове наше издавачке куће да објављује дела која својом поузданошћу и популарношћу осветљавају оно што спаја прошлост и садашњост Београда, а укратко је и предочила и садржај управо објављених наслова.

„Стари изглед Београда” састоји се од записа, сведочења и истраживања писца и публицисте Владислава Ст. Каћанског о друштвеном, породичном, привредном и забавном животу Београда у другој половини 19. века, последње године под Турцима и прве године ослобођеног Београда. „Београд који памтимо” сећања су на Београд из прве две деценије 20. века, Александра Дерока, Милана Ђоковића, Предрага Милојевића, Мате Милошевића и других. „Мој бели граде” избор је поезије о Београду, понајвише из 19. и 20. века. Лакићевић је нагласио да су осим мајке, драге и отаџбине, песници највише певали о Светом Сави, Косову и Метохији, као и о Београду.

Момо Капор, сликар који је бојама и речима овековечио Београд, надахнуто је јуче о њему говорио:

– Прелиставајући ову трилогију, јединствену у нашем издаваштву, приметио сам да, од оних људи који су о Београду најлепше писали, готово нико није рођен у овом граду. Па и Душан Радовић, који нас је свако јутро будио, рођен је у Суботици. Дошљаци су у овој престоници ветрова пуштали корење и рађали „рођене Београђане”. Ове књиге значајне су за њих колико и за оне који више не живе у Београду.

-----------------------------------------------------------

Силуете старог Београда

И у београдској „Просвети” управо је објављено једно дело о Београду: треће, допуњено, издање књиге „Силуете старог Београда” аутора Милана Јовановића Стојимировића (1898–1966), у оквиру новопокренуте едиције „Београдске слике”. Милан ЈовановићСтојимировић био је аташе за штампу при Југословенској амбасади у Берлину 1929. године и директор новинске агенције „Авала”, начелник Публицистичког одељења Министарског савета, и био је човек од поверења председника владе Милана Стојадиновића. У овом издању налазе се 24 до сада необјављена текста о личностима негдашњег Београда, која су пронађена у заоставштини Душана Пападопулоса, наследника ауторских права Милана Јовановића.