Одбегле барже угрожавају мостове

Баржа пуна шљунка која се откачила и замало ударила у Панчевачки мост није могла да разнесе његове потпорне стубове али, уколико га нове градске власти хитно не обнове, постоје велике шансе да се он сруши у Дунав, истакао је јуче Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП. Корозија је, каже он, толико нагризла „срце Панчевца”, челичне сандуке који се налазе насред моста, да се лако може десити да неко возило туда пропадне. На срећу, зима није била много хладна, па путари нису бацали велике количине соли која би још више разјела мост.

– Панчевачки мост је на ивици издржљивости и, ако хитно не почну да га сређују, бацићемо план обнове који је радио ЦИП и морати све поново да снимамо. Па ни у свету ништа не може да траје дуже од 50 година – каже Игњатовић.

Удар барже могао би само да окрњи, оцењује он, безмало неуништиве стубове моста. Огромни стубови на кесонима, односно тунелима потопљеним у води, величине су повеће зграде и, према Игњатовићевом мишљењу, ни бомба их не би срушила.

– Полиција је зауставила саобраћај, како би увек требало да реагује, али није било опасности да се стубови обруше. Проблем је што и без удара баржи горњи део моста, којим пролазе возила, може да се уруши. Стубови железничког моста у Новом Саду су као чачкалице у односу на „Панчевац” и, да се баржа забије у њега, био би озбиљно оштећен – рекао је директор Игњатовић и нагласио да несавесне власнике баржи треба казнити и да је такво понашање небрига. 

У „Интерекспорту”, којем припада одбегла баржа, тврде да им се никада раније није десила слична незгода и да је случај „надуван” у новинама, док је истина, каже њихов службеник који се представио само као Раде, да је тегљач отпловио свега 300 метара пре него што га је зауставио брод са којег се откачила.

– Није тачно да је катастрофа спречена тако што се баржа закачила за бову. Нисам овлашћен да дајем информације и не знам колико је баржа тежила, али најважније је да је наш брод одмах сустигао тегљач и обезбедио га на километар од Панчевачког моста. Баржа мора да се покренула због снажног ветра који је подигао таласе, па су налети воде избацили сидро из лежишта. Ако је тако, одговорност је на капетану, који није пазио да посада забаци сидро довољно дубоко – наводи саговорник из „Интерекспорта”.

Такво објашњење подудара се саузроцима ранијих инцидената на рекама.

– Ванредне ситуације попут ових се често дешавају, док Капетанија има свега два чамца и ниједан лучки боксер, који служи управо за пресретање пловила, као ни реморкер за обезбеђење пловних објеката за време непогода. Реке нису покривене камерама, радарима и оперативном службом која би 24 часа дневно пратила систем надзора, без којег Капетанија може само да чека да неко дојави за откачене барже и сличне проблеме. За овај последњи случај Капетанија је сазнала тако што је неко случајно приметио баржу и јавио телевизијској станици, која је потом звала надлежне. Била је то чиста срећа, без које се може остати већ следећи пут – открива стручњак упућен у рад Капетаније, који је желео да остане анониман.