Odbegle barže ugrožavaju mostove

Barža puna šljunka koja se otkačila i zamalo udarila u Pančevački most nije mogla da raznese njegove potporne stubove ali, ukoliko ga nove gradske vlasti hitno ne obnove, postoje velike šanse da se on sruši u Dunav, istakao je juče Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP. Korozija je, kaže on, toliko nagrizla „srce Pančevca”, čelične sanduke koji se nalaze nasred mosta, da se lako može desiti da neko vozilo tuda propadne. Na sreću, zima nije bila mnogo hladna, pa putari nisu bacali velike količine soli koja bi još više razjela most.

– Pančevački most je na ivici izdržljivosti i, ako hitno ne počnu da ga sređuju, bacićemo plan obnove koji je radio CIP i morati sve ponovo da snimamo. Pa ni u svetu ništa ne može da traje duže od 50 godina – kaže Ignjatović.

Udar barže mogao bi samo da okrnji, ocenjuje on, bezmalo neuništive stubove mosta. Ogromni stubovi na kesonima, odnosno tunelima potopljenim u vodi, veličine su poveće zgrade i, prema Ignjatovićevom mišljenju, ni bomba ih ne bi srušila.

– Policija je zaustavila saobraćaj, kako bi uvek trebalo da reaguje, ali nije bilo opasnosti da se stubovi obruše. Problem je što i bez udara barži gornji deo mosta, kojim prolaze vozila, može da se uruši. Stubovi železničkog mosta u Novom Sadu su kao čačkalice u odnosu na „Pančevac” i, da se barža zabije u njega, bio bi ozbiljno oštećen – rekao je direktor Ignjatović i naglasio da nesavesne vlasnike barži treba kazniti i da je takvo ponašanje nebriga. 

U „Intereksportu”, kojem pripada odbegla barža, tvrde da im se nikada ranije nije desila slična nezgoda i da je slučaj „naduvan” u novinama, dok je istina, kaže njihov službenik koji se predstavio samo kao Rade, da je tegljač otplovio svega 300 metara pre nego što ga je zaustavio brod sa kojeg se otkačila.

– Nije tačno da je katastrofa sprečena tako što se barža zakačila za bovu. Nisam ovlašćen da dajem informacije i ne znam koliko je barža težila, ali najvažnije je da je naš brod odmah sustigao tegljač i obezbedio ga na kilometar od Pančevačkog mosta. Barža mora da se pokrenula zbog snažnog vetra koji je podigao talase, pa su naleti vode izbacili sidro iz ležišta. Ako je tako, odgovornost je na kapetanu, koji nije pazio da posada zabaci sidro dovoljno duboko – navodi sagovornik iz „Intereksporta”.

Takvo objašnjenje podudara se sauzrocima ranijih incidenata na rekama.

– Vanredne situacije poput ovih se često dešavaju, dok Kapetanija ima svega dva čamca i nijedan lučki bokser, koji služi upravo za presretanje plovila, kao ni remorker za obezbeđenje plovnih objekata za vreme nepogoda. Reke nisu pokrivene kamerama, radarima i operativnom službom koja bi 24 časa dnevno pratila sistem nadzora, bez kojeg Kapetanija može samo da čeka da neko dojavi za otkačene barže i slične probleme. Za ovaj poslednji slučaj Kapetanija je saznala tako što je neko slučajno primetio baržu i javio televizijskoj stanici, koja je potom zvala nadležne. Bila je to čista sreća, bez koje se može ostati već sledeći put – otkriva stručnjak upućen u rad Kapetanije, koji je želeo da ostane anoniman.