Канада се извинила староседеоцима

Према извештајима агенција

Отава – Канадски премијер Стивен Харпер званично се у име владе извинио због тога што је у оквиру званичне политике асимилације 150.000 деце староседелаца одузето од породица и присиљено да похађа интернате под окриљем хришћанске цркве.

У говору у парламенту који су преносиле водеће канадске ТВ станице, Харпер је истакао да је то било „тужно поглавље канадске историје”.

„Жао нам је”, рекао је Харпер, први канадски премијер који је упутио такво извињење. Око њега је стајало 11 бивших ученика и домородачких лидера и неки од њих су тихо плакали док је премијер говорио.

Више од 150.000 деце Индијанаца било је приморано да похађа један од око 130 државних хришћанских интерната од 19. века па све до 1996. године. Последња таква школа је затворена 1998. У почетку под надзором цркве, а касније Секретаријата за индијанска питања, ове школе су имале за циљ да натерају домородачку децу да науче енглески језик, приме хришћанство и западне обичаје у оквиру владине политике „агресивне асимилације”.

Многи су живели у изузетно лошим условима, а велики број деце је био физички, ментално и сексуално злостављан, што је обелодањено тек деведесетих година прошлог века. Туберкулоза је била веома присутна и у појединим школама је половина ђака умирала од ове болести.

Данас је међу живима 86.000 особа које су боравиле у овим установама. Оне имају право на новчану надокнаду у оквиру владиног пакета вредног две милијарде канадских долара, који је усвојен 2005. године.

Милион староседелаца данас чини најсиромашнију и најобесправљенију друштвену групу у Канади, са високом стопом незапослености, криминала и алкохолизма.

Њихове вође кажу да је ово извињење кључни тренутак и почетак нове ере у односима домородаца и остатка становништва Канаде.

„Покушај да нам се затре идентитет дубоко нас је повредио. Али повредио је и све Канађане и осиромашио карактер ове земље. Охрабрени овим историјским догађајем, имамо могућност да заједно окончамо овај наш кошмар”, рекао је пред члановима парламента вођа Скупштине староседелаца Фил Фонтејн.

„Коначно, чули смо да Канада каже да јој је жао”, рекао је Фонтејн.

Извињење Канаде је уследило неколико месеци након што се аустралијски премијер Кевин Рад на сличан начин обратио такозваној Украденој генерацији – десетинама хиљада Абориџина који су као деца силом одведени из својих породица у оквиру политике асимилације између 1910. и 1970. године.

Сличних интерната за домородачку децу било је у и Сједињеним Државама.

Вође староседелаца различито су дочекале премијерово извињење. Док већина сматра да је њиме отворен пут за процес исцељења, има и оних који верују да је Харпер то изнео на неискрен и безосећајан начин.

Првог јуна је почела да ради Комисија за истину и помирење, која ће наредних пет година путовати по целој Канади и организовати јавне расправе о овој мрачној страници историје како би ојачала везе између милионске маргинализоване популације староседелаца и остала 32 милиона Канађана.

У појединим академским круговима у Канади превладава мишљење да званична политика одвајања деце од родитеља представља геноцид по стандардима Уједињеним нација, где се као пета дефиниција геноцида наводи „насилно премештање деце из једне у другу групу”.

На ову тему је бивши парох Кевин Анет снимио документарни филм „Без кајања: Кевин Анет и канадски геноцид”.

Према документима до којих је прошле године дошао канадски лист „Глоуб енд мејл”, домаћи политичари су годинама избегавали да у закон уврсте дефиницију геноцида, и то је учињено тек 2000, када је већ био затворен и последњи интернат за домородачку децу, али је изостављена дефиниција о насилном премештању деце.

Већина ипак верује да је геноцид прејака реч, али да је у питању део историје који није за понос.