Вулканизерско крпљење короне

Карантинска строгоћа ваљано струже нерве људима, пандемија алармира економисте згроженe над графиконима драматичног пада привредне активности који слуте на рецесију, а активирају се и политичари који спасавање јавног здравља доживљавају као прилику за пресонализацију моћи и увећање сопствених предизборних рејтинга.

Србија је, колико због мера владе, а још више због титанског напора здравствених радника и коректног понашања већине становништва, спречила „италијански сценарио”. Уз строга правила, која су често мењана, прегуране су недеље које епидемиолози означавају као кључне.

Повољни медицински параметри навели су власти на закључак да је дошло време ублажавања ограничења. Од уторка важи нешто либералнији режим свакодневног живота и активирају се неке делатности мале привреде.

Одлука је калкулисани одговор на разне врсте притисака за попуштање. Неодржив је живот у карантину на неодређено време, било би све више људи у статусу социјалних случајева, држава не може да поднесе вишемесечну привредну неактивност. Све на радост милиона који би да се шетају, шопингују, седе по кафићима и ресторанима. Да више не зуре у екран који се претворио у морбидног статистичара оболелих и умрлих.

Успорава се раст броја заражених, смањује се број на респираторима, опада проценат смртности. Стопа тестирања коначно је кренула навише, мада је процес добијања резултата и даље неефикасно спор. Криза је доспела до тачке коју сви прижељкују, иако су мишљења подељена око тога да ли су 100, 200 или 300 нових пацијената дневно сигуран показатељ који омогућава безбедан повратак нормалном животу.

Пероблем је што нико, ама баш нико, не може да предвиди у којем ће правцу кренути ствари. Епидемиолози признају да много шта не знају о понашању смртоносног вируса и тек настоје да процене стварне опасности.

Кривуља короне успешно се развлачи по временској оси, поручују портпароли медицинске струке, иако не могу да кажу колико је дуга та временска оса. Како ће се ковид 19 понашати током лета нико са сигурношћу не може да каже. Каква би могла да буде снага другог таласа на јесен?

Може ли „имунитет крда” да постане ефикасна заштита и пре открића вакцине коју онда тек треба тестирати пре масовне употребе? Колико старијих треба да умре пре него што стекнемо колективни имунитет? Шта ако се покаже да и они који су прележали болест могу поново да се заразе?

Колекција неодговорених питања налаже пажљиво вагање мера ограничавања људских слобода донетих у одбрани људског здравља.

Могу председник, премијерка, кризни штабови на разним нивоима и локалне власти да најављују постепено попуштање, али то не значи много, јер резултат не зависи од њих. Све је на људима који ће у једном тренутку одлучити да отворе излазна врата.

Када ћемо проценити да је повратак у спољни свет безбедан? Да бисмо се осећали безбедно, треба много информација којих сада нема. Опрез! Ситуација је далеко од тога да је Србија сигурна кућа. Генерални директор Светске здравствене организације упозорава да „најгоре тек предстоји”.

Попуштање је коцка. Страхујем од недисциплине која изрони из вртлога короне чим јој се укаже прилика. Лако може да спласне воља људи да следе владине директиве. За разлику од умишљених активиста слободе кретања који прижељкују народ каквог нема, држим да су рестрикције једини могући начин привременог покоравања менталитета формулисаног оним „Ти ће ми забраниш”.

Не доводим у питање превасходну посвећеност очувању јавног здравља, али власт би да што пре покрене привреду. Мож’ бити и да погледује ка изборима рачунајући да ће уз ауру спасиоца нације добити још већу наклоност бирача.

Прорадиће парламент, мада није било неопходно да Србија дође на тапет да би се обновио скупштински живот. Вучић је видео да владајућој мађарској партији Фидес његовог великог пријатеља Виктора Орбана због ауторитарног менаџмента корона кризом прети избацивање из групације Европске народне партије, па је пожурио да предупреди да се то не догови и његовом СНС-у.

Власт је већ почела да слави. Србија ће ове године имати најбољу економију у Европи, а здравство ће бити у првих 30 у свету, изјављује председник. Немојте, молим вас кô бога, што би рекао Вучић, да брзате с проглашавањем победе.

Самопоуздање може да води непоштовању правила социјалног дистанцирања. Добар део остварених резултата могао би да буде прокоцкан. Србија ризикује да буде жртва оствареног. Што због људске неодговорности, што због конфузије власти која нема јасно формулисану стратегију како да дозирано хармонизује различите, често конфликтне интересе.

Владајући политичари тврде да последњу реч има „струка”, али довољно је да на састанцима кризних штабова наговесте своје жеље. Могу да застраше, могу да обећају унапређења или више позиције када све прође.

Ако дође до нежељеног обрта, ко ће сносити одговорност? Струка, власти, или и једни и други?

Струка понавља да је ситуација под контролом. ТВ епидемиолог каже да „стојимо одлично”. Лекари би много ризиковали подршком мерама попуштања. Ако све поново крене нагоре, они ће бити оптужени за погрешне процене. Власт ће себе сачувати. Позваће се на јавно исказану послушност према струци.

Доктори, пазите се! Чувајте се Данајаца који вам доносе дарове победе!

Од тога да ли ће превагнути висок степен опреза или популистичко поигравање, директно зависи како ће у будућности изгледати дијагноза колективног здравља. Нисам за развлачење мртвих по временској оси. Боље живети у карантину него умирати на слободи. То је мој критерујум дефиниције случаја.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa