Vulkanizersko krpljenje korone

Karantinska strogoća valjano struže nerve ljudima, pandemija alarmira ekonomiste zgrožene nad grafikonima dramatičnog pada privredne aktivnosti koji slute na recesiju, a aktiviraju se i političari koji spasavanje javnog zdravlja doživljavaju kao priliku za presonalizaciju moći i uvećanje sopstvenih predizbornih rejtinga.

Srbija je, koliko zbog mera vlade, a još više zbog titanskog napora zdravstvenih radnika i korektnog ponašanja većine stanovništva, sprečila „italijanski scenario”. Uz stroga pravila, koja su često menjana, pregurane su nedelje koje epidemiolozi označavaju kao ključne.

Povoljni medicinski parametri naveli su vlasti na zaključak da je došlo vreme ublažavanja ograničenja. Od utorka važi nešto liberalniji režim svakodnevnog života i aktiviraju se neke delatnosti male privrede.

Odluka je kalkulisani odgovor na razne vrste pritisaka za popuštanje. Neodrživ je život u karantinu na neodređeno vreme, bilo bi sve više ljudi u statusu socijalnih slučajeva, država ne može da podnese višemesečnu privrednu neaktivnost. Sve na radost miliona koji bi da se šetaju, šopinguju, sede po kafićima i restoranima. Da više ne zure u ekran koji se pretvorio u morbidnog statističara obolelih i umrlih.

Usporava se rast broja zaraženih, smanjuje se broj na respiratorima, opada procenat smrtnosti. Stopa testiranja konačno je krenula naviše, mada je proces dobijanja rezultata i dalje neefikasno spor. Kriza je dospela do tačke koju svi priželjkuju, iako su mišljenja podeljena oko toga da li su 100, 200 ili 300 novih pacijenata dnevno siguran pokazatelj koji omogućava bezbedan povratak normalnom životu.

Peroblem je što niko, ama baš niko, ne može da predvidi u kojem će pravcu krenuti stvari. Epidemiolozi priznaju da mnogo šta ne znaju o ponašanju smrtonosnog virusa i tek nastoje da procene stvarne opasnosti.

Krivulja korone uspešno se razvlači po vremenskoj osi, poručuju portparoli medicinske struke, iako ne mogu da kažu koliko je duga ta vremenska osa. Kako će se kovid 19 ponašati tokom leta niko sa sigurnošću ne može da kaže. Kakva bi mogla da bude snaga drugog talasa na jesen?

Može li „imunitet krda” da postane efikasna zaštita i pre otkrića vakcine koju onda tek treba testirati pre masovne upotrebe? Koliko starijih treba da umre pre nego što steknemo kolektivni imunitet? Šta ako se pokaže da i oni koji su preležali bolest mogu ponovo da se zaraze?

Kolekcija neodgovorenih pitanja nalaže pažljivo vaganje mera ograničavanja ljudskih sloboda donetih u odbrani ljudskog zdravlja.

Mogu predsednik, premijerka, krizni štabovi na raznim nivoima i lokalne vlasti da najavljuju postepeno popuštanje, ali to ne znači mnogo, jer rezultat ne zavisi od njih. Sve je na ljudima koji će u jednom trenutku odlučiti da otvore izlazna vrata.

Kada ćemo proceniti da je povratak u spoljni svet bezbedan? Da bismo se osećali bezbedno, treba mnogo informacija kojih sada nema. Oprez! Situacija je daleko od toga da je Srbija sigurna kuća. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije upozorava da „najgore tek predstoji”.

Popuštanje je kocka. Strahujem od nediscipline koja izroni iz vrtloga korone čim joj se ukaže prilika. Lako može da splasne volja ljudi da slede vladine direktive. Za razliku od umišljenih aktivista slobode kretanja koji priželjkuju narod kakvog nema, držim da su restrikcije jedini mogući način privremenog pokoravanja mentaliteta formulisanog onim „Ti će mi zabraniš”.

Ne dovodim u pitanje prevashodnu posvećenost očuvanju javnog zdravlja, ali vlast bi da što pre pokrene privredu. Mož’ biti i da pogleduje ka izborima računajući da će uz auru spasioca nacije dobiti još veću naklonost birača.

Proradiće parlament, mada nije bilo neophodno da Srbija dođe na tapet da bi se obnovio skupštinski život. Vučić je video da vladajućoj mađarskoj partiji Fides njegovog velikog prijatelja Viktora Orbana zbog autoritarnog menadžmenta korona krizom preti izbacivanje iz grupacije Evropske narodne partije, pa je požurio da predupredi da se to ne dogovi i njegovom SNS-u.

Vlast je već počela da slavi. Srbija će ove godine imati najbolju ekonomiju u Evropi, a zdravstvo će biti u prvih 30 u svetu, izjavljuje predsednik. Nemojte, molim vas kô boga, što bi rekao Vučić, da brzate s proglašavanjem pobede.

Samopouzdanje može da vodi nepoštovanju pravila socijalnog distanciranja. Dobar deo ostvarenih rezultata mogao bi da bude prokockan. Srbija rizikuje da bude žrtva ostvarenog. Što zbog ljudske neodgovornosti, što zbog konfuzije vlasti koja nema jasno formulisanu strategiju kako da dozirano harmonizuje različite, često konfliktne interese.

Vladajući političari tvrde da poslednju reč ima „struka”, ali dovoljno je da na sastancima kriznih štabova nagoveste svoje želje. Mogu da zastraše, mogu da obećaju unapređenja ili više pozicije kada sve prođe.

Ako dođe do neželjenog obrta, ko će snositi odgovornost? Struka, vlasti, ili i jedni i drugi?

Struka ponavlja da je situacija pod kontrolom. TV epidemiolog kaže da „stojimo odlično”. Lekari bi mnogo rizikovali podrškom merama popuštanja. Ako sve ponovo krene nagore, oni će biti optuženi za pogrešne procene. Vlast će sebe sačuvati. Pozvaće se na javno iskazanu poslušnost prema struci.

Doktori, pazite se! Čuvajte se Danajaca koji vam donose darove pobede!

Od toga da li će prevagnuti visok stepen opreza ili populističko poigravanje, direktno zavisi kako će u budućnosti izgledati dijagnoza kolektivnog zdravlja. Nisam za razvlačenje mrtvih po vremenskoj osi. Bolje živeti u karantinu nego umirati na slobodi. To je moj kriterujum definicije slučaja.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista