Без опуштања за оне са пресађеним органом

Иако је др­жа­ва по­сте­пе­но по­че­ла да убла­жа­ва ме­ре про­тив ко­ви­да 19, па­ци­јен­ти ко­ји­ма су тран­сплан­ти­ра­ни ор­га­ни ба­рем још ме­сец да­на мо­ра­ју да се по­на­ша­ју нај­о­пре­зни­је мо­гу­ће, ка­же за „По­ли­ти­ку” про­фе­сор др Ду­шан Шће­па­но­вић ко­ји већ 14 го­ди­на жи­ви са по­кло­ње­ним ср­цем.

До­да­је да сви љу­ди ко­ји су има­ли сре­ће да до­би­ју ор­ган од до­но­ра мо­ра­ју да из­бе­га­ва­ју гу­жве, пар­ко­ве и де­цу. По­жељ­но је да иду у шет­њу, али уз оба­ве­зно но­ше­ње ма­ски и ру­ка­ви­ца. Со­ци­јал­не кон­так­те мо­ра­ју да сма­ње на ми­ни­мум, а Шће­па­но­вић ка­же да је он у кон­так­ту са­мо са сво­јом су­пру­гом. Иако још не­ма 65 го­ди­на, ше­та са­мо по соп­стве­ном дво­ри­шту.

Од­ба­ци­ва­ње ор­га­на нај­че­шће се де­ша­ва због ин­фек­ци­је, а ка­да су у пи­та­њу љу­ди са но­вим ср­цем, уко­ли­ко би се за­ра­зи­ли ви­ру­сом ко­ро­на, смрт би на­сту­пи­ла у ро­ку од не­ко­ли­ко да­на. Ко­вид 19 би мо­гао да бу­де ко­бан и за па­ци­јен­те ко­ји­ма је пре­са­ђе­на је­тра или бу­брег.  

„Сви тран­сплан­ти­ра­ни па­ци­јен­ти пи­ју ле­ко­ве ка­ко би спре­чи­ли од­ба­ци­ва­ње ор­га­на, а упра­во та те­ра­пи­ја (иму­но­су­пре­си­ја) спре­ча­ва ак­тив­ност иму­ног си­сте­ма. Због то­га чак и нај­о­бич­ни­ја пре­хла­да мо­же би­ти коб­на, а ка­мо­ли овај ви­рус”, ка­же Шће­па­но­вић.

До­да­је да је раз­о­ча­ран по­на­ша­њем мла­ђих љу­ди ко­ји не но­се ма­ске и ру­ка­ви­це, као и да ни­ко из Кри­зног шта­ба ни­је по­ме­нуо ко­ли­ко су угро­же­ни тран­сплан­ти­ра­ни па­ци­јен­ти, ни­ти им је обез­бе­ђе­на би­ло ка­ква вр­ста по­др­шке.

„Сви љу­ди ко­ји не но­се ма­ске не во­де ра­чу­на о то­ме да мо­гу да угро­зе дру­ге и не­ко би то тре­ба­ло да им кон­стант­но по­на­вља. Та­ко­ђе, др­жа­ва има спи­сак тран­сплан­ти­ра­них па­ци­је­на­та и тре­ба­ло би да нам обез­бе­де за­штит­ну опре­му и дез­ин­фек­ци­о­на сред­ства на ме­сеч­ном ни­воу. Ја ко­ри­стим огром­не ко­ли­чи­не ал­ко­хо­ла јер узи­мам те­ра­пи­ју за ди­ја­бе­тес од ко­јег сам, у ме­ђу­вре­ме­ну обо­лео. Све то смо мо­ра­ли са­ми да на­ба­вља­мо уз оба­ве­зно че­ка­ње у ре­до­ви­ма”, ка­же Шће­па­но­вић. 

На­по­ми­ње да обо­ле­ли од ди­ја­бе­те­са, ко­јих је 750.000 у Ср­би­ји, мо­ра­ју да ше­та­ју сва­ки дан ба­рем по­ла са­та и др­жа­ва то мо­ра да има у ви­ду ка­да пла­ни­ра би­ло ка­кве ме­ре.

До­да­је и да се кон­сул­то­вао са пред­став­ни­ци­ма не­ко­ли­ко ин­ва­лид­ских удру­же­ња ка­ко би упу­ти­ли ини­ци­ја­ти­ву за­рад по­бољ­ша­ња по­ло­жа­ја.

„Су­пру­га ни­је мо­гла да по­диг­не мој до­да­так за ту­ђу не­гу и по­моћ у По­шти уз обра­зло­же­ње да то ни­је пен­зи­ја. То зна­чи да би тран­сплан­ти­ра­ни па­ци­јен­ти сат, два тре­ба­ло да сто­је у ре­ду са не­ко­ли­ко де­се­ти­на љу­ди, што би за нас мо­гло да бу­де коб­но. Иде­ал­но би би­ло да до­би­је­мо не­ку вр­сту ин­ва­лид­ске ле­ги­ти­ма­ци­је са ко­јом би­смо мо­гли да има­мо пред­ност при­ли­ком оба­вља­ња по­сло­ва у бан­ци, по­шти или про­дав­ни­ци”, пред­ла­же наш са­го­вор­ник.

До­да­је да су сви тран­сплан­ти­ра­ни па­ци­јен­ти ин­ва­ли­ди, а осо­бе са тран­сплан­ти­ра­ним ср­цем има­ју 100 од­сто ин­ва­ли­ди­тет. Ме­ђу­тим, тај ста­тус, ка­ко ка­же, ни­је пре­по­знат у ра­зним обла­сти­ма, та­ко да ове осо­бе не мо­гу чак ни на­леп­ни­цу за ауто­мо­бил да до­би­ју. 

„По­ку­ша­ће­мо да на­шом ини­ци­ја­ти­вом об­у­хва­ти­мо што ви­ше ства­ри и на­дам се да ће др­жа­ва ре­а­го­ва­ти”, ка­же Шће­па­но­вић до­да­ју­ћи да ко­вид 19 ни­ко не би смео да схва­та ола­ко, по­го­то­во не тран­сплан­ти­ра­ни па­ци­јен­ти. 

На­кон тран­сплан­та­ци­је ср­ца био је на ре­спи­ра­то­ру 22 да­на и нај­стра­шни­ја ствар ко­ја му је оста­ла у пам­ће­њу, ка­ко ка­же, би­ло је ски­да­ње са ре­спи­ра­то­ра. 

„Ста­вља­ње па­ци­је­на­та на ре­спи­ра­тор је крај­ња ме­ра ле­че­ња и то ко­ле­ге зна­ју. За­то ову те­ра­пи­ју не тре­ба ола­ко схва­та­ти ни­ти је она ча­роб­ни шта­пић. И да­нас се се­ћам тог стру­га­ња у гру­ди­ма ка­да сам по­ку­ша­вао да ди­шем, пе­ну­ша­ве кр­ви, ва­ђе­ња ту­бу­са. Цео дан сам се бо­рио за ва­здух и на кра­ју про­ди­сао”, опи­су­је наш са­го­вор­ник. 

Ка­же да је и да­ље у кон­так­ту са док­то­ром Ан­ре­ом Ве­сле­ром ко­ји га је опе­ри­сао у Гра­цу, а ко­ји се са­да бо­ри са те­шком ма­лиг­ном бо­ле­шћу. Др Ве­слер је, по ре­чи­ма Шће­па­но­ви­ћа, по­твр­дио да је реч о ве­о­ма опа­сном ви­ру­су и пре­по­ру­чио му је стрикт­не ме­ре изо­ла­ци­је ко­јих се и сам при­др­жа­ва.

Тран­сплан­та­ци­је мо­ра­ју би­ти на­ста­вље­не

Про­фе­сор др Ду­шан Шће­па­но­вић ка­же да пан­де­ми­ја ко­ви­да 19 ни­је за­у­ста­ви­ла тран­сплан­та­ци­је у зе­мља­ма Евро­тран­сплан­та. Та­ко је за пр­ва три ме­се­ца ове го­ди­не (до 5. апри­ла) у Хр­ват­ској оба­вље­но 78 тран­сплан­та­ци­ја. Чак 11 па­ци­је­на­та до­би­ло је но­во ср­це, 29 љу­ди је­тру, а пре­са­ђе­на су 34 бу­бре­га.  У Ма­ђар­ској је оба­вље­но 107 пре­са­ђи­ва­ња ор­га­на и то 16 ср­ца, 19 је­три и 51 бу­брег.

У Не­мач­кој је би­ло чак 887 тран­сплан­та­ци­ја и то 85 ср­ца, 212 је­три и 402 бу­бре­га. Ка­да је у пи­та­њу Аустри­ја но­ве ор­га­не до­би­ло је 183 љу­ди, 20 њих је до­би­ло ср­це, 38 је­тру, а 87 бу­брег. У Сло­ве­ни­ји је оба­вље­но 29 тран­сплан­та­ци­ја и три-че­ти­ри ср­ца, осам је­три и 12 бу­бре­га, док је у Хо­лан­ди­ји пре­са­ђе­но де­вет ср­ца, 36 је­три и 114 бу­бре­га. Ка­да је у пи­та­њу Бел­ги­ја, иако има знат­но ма­ње ста­нов­ни­ка од Хо­лан­ди­је, но­во ср­це до­би­ло је чак 16 љу­ди, је­тру 56 њих,  а бу­брег 87. 

Шће­па­но­вић на­гла­ша­ва да је ште­та да се, чак и због пан­де­ми­је, про­пу­сти ма­кар и је­дан до­нор. 

„Има­мо сад оне бр­зе те­сто­ве на ко­вид 19 ко­ји­ма мо­ра­мо под­врг­ну­ти до­но­ре и уко­ли­ко је на­лаз до­бар тре­ба­ло би од­мах да се ра­ди јер се та­ко мо­гу спа­си­ти жи­во­ти не­ко­ли­ко љу­ди”, по­ру­чу­је наш са­го­вор­ник.