Без опуштања за оне са пресађеним органом
Иако је држава постепено почела да ублажава мере против ковида 19, пацијенти којима су трансплантирани органи барем још месец дана морају да се понашају најопрезније могуће, каже за „Политику” професор др Душан Шћепановић који већ 14 година живи са поклоњеним срцем.
Додаје да сви људи који су имали среће да добију орган од донора морају да избегавају гужве, паркове и децу. Пожељно је да иду у шетњу, али уз обавезно ношење маски и рукавица. Социјалне контакте морају да смање на минимум, а Шћепановић каже да је он у контакту само са својом супругом. Иако још нема 65 година, шета само по сопственом дворишту.
Одбацивање органа најчешће се дешава због инфекције, а када су у питању људи са новим срцем, уколико би се заразили вирусом корона, смрт би наступила у року од неколико дана. Ковид 19 би могао да буде кобан и за пацијенте којима је пресађена јетра или бубрег.
„Сви трансплантирани пацијенти пију лекове како би спречили одбацивање органа, а управо та терапија (имуносупресија) спречава активност имуног система. Због тога чак и најобичнија прехлада може бити кобна, а камоли овај вирус”, каже Шћепановић.
Додаје да је разочаран понашањем млађих људи који не носе маске и рукавице, као и да нико из Кризног штаба није поменуо колико су угрожени трансплантирани пацијенти, нити им је обезбеђена било каква врста подршке.
„Сви људи који не носе маске не воде рачуна о томе да могу да угрозе друге и неко би то требало да им константно понавља. Такође, држава има списак трансплантираних пацијената и требало би да нам обезбеде заштитну опрему и дезинфекциона средства на месечном нивоу. Ја користим огромне количине алкохола јер узимам терапију за дијабетес од којег сам, у међувремену оболео. Све то смо морали сами да набављамо уз обавезно чекање у редовима”, каже Шћепановић.
Напомиње да оболели од дијабетеса, којих је 750.000 у Србији, морају да шетају сваки дан барем пола сата и држава то мора да има у виду када планира било какве мере.
Додаје и да се консултовао са представницима неколико инвалидских удружења како би упутили иницијативу зарад побољшања положаја.
„Супруга није могла да подигне мој додатак за туђу негу и помоћ у Пошти уз образложење да то није пензија. То значи да би трансплантирани пацијенти сат, два требало да стоје у реду са неколико десетина људи, што би за нас могло да буде кобно. Идеално би било да добијемо неку врсту инвалидске легитимације са којом бисмо могли да имамо предност приликом обављања послова у банци, пошти или продавници”, предлаже наш саговорник.
Додаје да су сви трансплантирани пацијенти инвалиди, а особе са трансплантираним срцем имају 100 одсто инвалидитет. Међутим, тај статус, како каже, није препознат у разним областима, тако да ове особе не могу чак ни налепницу за аутомобил да добију.
„Покушаћемо да нашом иницијативом обухватимо што више ствари и надам се да ће држава реаговати”, каже Шћепановић додајући да ковид 19 нико не би смео да схвата олако, поготово не трансплантирани пацијенти.
Након трансплантације срца био је на респиратору 22 дана и најстрашнија ствар која му је остала у памћењу, како каже, било је скидање са респиратора.
„Стављање пацијената на респиратор је крајња мера лечења и то колеге знају. Зато ову терапију не треба олако схватати нити је она чаробни штапић. И данас се сећам тог стругања у грудима када сам покушавао да дишем, пенушаве крви, вађења тубуса. Цео дан сам се борио за ваздух и на крају продисао”, описује наш саговорник.
Каже да је и даље у контакту са доктором Анреом Веслером који га је оперисао у Грацу, а који се сада бори са тешком малигном болешћу. Др Веслер је, по речима Шћепановића, потврдио да је реч о веома опасном вирусу и препоручио му је стриктне мере изолације којих се и сам придржава.
Трансплантације морају бити настављене
Професор др Душан Шћепановић каже да пандемија ковида 19 није зауставила трансплантације у земљама Евротранспланта. Тако је за прва три месеца ове године (до 5. априла) у Хрватској обављено 78 трансплантација. Чак 11 пацијената добило је ново срце, 29 људи јетру, а пресађена су 34 бубрега. У Мађарској је обављено 107 пресађивања органа и то 16 срца, 19 јетри и 51 бубрег.
У Немачкој је било чак 887 трансплантација и то 85 срца, 212 јетри и 402 бубрега. Када је у питању Аустрија нове органе добило је 183 људи, 20 њих је добило срце, 38 јетру, а 87 бубрег. У Словенији је обављено 29 трансплантација и три-четири срца, осам јетри и 12 бубрега, док је у Холандији пресађено девет срца, 36 јетри и 114 бубрега. Када је у питању Белгија, иако има знатно мање становника од Холандије, ново срце добило је чак 16 људи, јетру 56 њих, а бубрег 87.
Шћепановић наглашава да је штета да се, чак и због пандемије, пропусти макар и један донор.
„Имамо сад оне брзе тестове на ковид 19 којима морамо подвргнути доноре и уколико је налаз добар требало би одмах да се ради јер се тако могу спасити животи неколико људи”, поручује наш саговорник.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


