Колекционари бржи од музеја

АВАНГАРДА
Приватне иницијативе у културној политици Србије доскора су углавном измицале пажњи државе, иако у нашој земљи постоји стотинак регистрованих приватних уметничких колекција. Последњих неколико година у овдашњој јавности као да је начињен мали помак бар у погледу развијања свести о значају приватних збирки за будућност националне музеологије.

Када је реч о приватним колекцијама савремене југословенске уметности, пажњу јавности пре неколико година привукла су два имена која везује склоност ка сакупљању дела авангардне уметности на нашим просторима. То су Владимир Мацура, колекционар из околине Книна, настањен у Бечу, и Маринко Судац из Вараждина.

Срнецова ретроспектива

Име Владимира Мацуре први пут је запажено на изложби „Надреализам у Београду: Уметност немогућег” у београдском Музеју примењене уметности (2002) када су између осталих, представљени и радови из његове колекције. Две године касније у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” Мацура је представио  дела ликовне и примењене уметности авангардних покрета 20. века, а у Музеју примењене уметности у Београду приказан је и део његове колекције „Свакодневни живот столица/Горгона” (2006).

Интересовање за овог колекционара и његову збирку авангардне уметности кулминирало је недавно, када је у Новим Бановцима на обали Дунава отворен Музеј Мацура, који су за протеклих месец и по дана, откако је приређено и званично отварање, посетили готово сви посленици овдашње уметничке сцене. У тлоцрту меандар, по узору на слике Јулија Книфера једног од чланова групе Горгона која је деловала у првој половини шездесетих година 20. века, ово здање, на око 650 метара квадратних чува драгоцена дела зенитизма, југо-даде, руског и пољског конструктивизма, средњовековне авангарде, београдског надреализма, група ЕКСАТ 51 и Горгона, високе модерне, концептуалне уметности, бечког акционизма, војвођанске неоавангарде,…

У Музеју Мацура налазе се нека од кључних дела београдског надреализма, укључујући и публикације у вези са продукцијом овог покрета, рад Раше Тодосијевића „Бог воли Србе” (1998), радови Браца Димитријевића који је фотографисао анонимне пролазнике у Берлину, затим рад Божидара Мандића из 1970, аналитичке скулптуре Неше Париповића, Богданке Познановић, једне од покретача новосадске авангарде... Уз дело Ивана Пицеља, постављен је рад „Интуиција“ чувеног Јозефа Бојса, а ту је и мобилна скулптура Александра Калдера. Мацура чува и фотографију авангардног хрватског редитеља, глумца и концептуалног уметника Томислава Готовца, као и рад контроверзног бечког акционисте Хермана Нича.

Поједина дела у музеју Мацура тек ће доживети стручну валоризацију.

Исте године када је Мацура приредио изложбу Свакодневни живот столица, у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду организована је изложба „Рубне посебности: Авангардна уметност бивше Југославије 1914–1989”, из збирке хрватског колекционара Маринка Суца. Пре тога, ова изложба приређена је у Вараждину (2005), а потом и у Ријеци.

(/slika2)Маринко Судац је недавно у Вараждину, уз присуство великог броја кустоса, историчара уметности, представника медија из целог региона приредио и изложбу Александра Срнеца некадашњег члана групе ЕКСАТ 51, и тиме поново показао јавности део своје вредне колекције. Збирка авангардне уметности Маринка Суца садржи низ значајних праваца и појава у ексјугословенској уметности 20. века од раних радова српских и хрватских зенитиста, надреалиста из двадесетих година, па све до постконцептуалних радова из касних осамдесетих.

Страст и добар њух

Између осталих, у збирци су заступљена и дела уметника попут Бранка Ве Пољанског, Михаила С. Петрова, Марка Ристића, Иване Томљеновић Мелер, Августа Чернигоја, Вјенцеслава Рихтера, Ивана Кожарића, Марка Погачника, Група Горгона и ОХО, Марине Абрамовић, Горана Трбуљака, Радомира Дамњановића, Томислава Готовца, Славка Матковића, Раше Тодосијевића, Ере Миливојевића, Балинта Сомбатија, Владимира Копицла, Славка Богдановића, Богданке Познановић, Вербумпрограма...

Збирка Маринка Суца од свог првог представљања изазива велико занимање јавности будући је њен фундус богатији од музејских, а изложбе којима се представља су јединствени увид у непрекидну традицију развоја и постојања авангарде на нашем тлу.

„Мацура је утицао на Суца да отпочне са формирањем збирке авангардне уметности, мада је колекција Маринка Суца сада потпунија. Ова колекција појављује се у време када наше институције не показују превелико занимање за авангардну уметност. У међувремену, колекција Маринка Суца је знатно обогаћена, а једна од најбољих последњих аквизиција су радови авангардне групе Травелери која је радила између два рата у Загребу, а чија је драгоцена архива пронађена у Београду. Суцу је ишло у прилог и то што се други колекционари, а ни музеји, нису превише отимали за ове радове, а уметници су му били наклоњени јер су видели да има стварни интерес”, каже историчар уметности Јерко Денегри.

Додајмо и то, да Судац има значајну подршку града Вараждина, односно градоначелника Ивана Чохака који ће му омогућити и здање виле „Оршић” за смештај његове уметничке збирке.

Случај Мацура и Судац су примери како су страст према уметничком делу, брзина, добар њух и новац учинили да појединци предухитре музеје у поседовању по много чему изузетних колекција. Видљивост ових збирки није само начин да се повећа њихова тржишна вредност, већ оне имају и едукативни карактер будући да сакупљена пратећа документација представља драгоцен материјал за истраживања порекла авангардне уметностина нашим просторима.