Како оздравити Београдску оперу

Вест да је Београђанин Богдан Рошчић нови директор Бечке државне опере, звучи лепо у ово суморно време короне.

Србин на челу једне од светски најзначајних установа културе. Требало би да нас то чини важним и поносним. Добили смо још једног Новака.

Сигурно је да је избор Рошчића био неочекиван за многе. Има Аустрија доста способних уметника за то место, уз многе странце познатије од њега. Међутим, наравно да уметничка и пословна политика Бечке државне опере није буразерска ни сентиментална. Они који су о томе одлучивали тачно су знали шта хоће и ко то може да оствари. Са угледом Бечке државне опере се не игра.

Иако Бечка државна опера не може да се пореди са Опером Народног позоришта у Београду, знајући какве и колико проблема има наша опера, са својом не малом историјом и традицијом, намеће ми се питање да ли би неки страни Рошчић могао да буде постављен на чело Опере. Независан, неоптерећен нашим глупостима, „дођем ти, дођеш ми” политикама у свему па и у култури, наравно, стручан, можда би помогао да Опера оздрави. Јесу ли у том смислу страни шефови диригенти, нанели штету Београдској филхармонији?

Слободан Милић,
Београд