Још нисмо близу победе над вирусом корона

У првим редовима током борбе против вируса корона у Србији био је примаријус др Предраг Кон, епидемиолог Градског завода за јавно здравље и члан Кризног штаба за сузбијање епидемије ковида 19. Истраживања јавног мњења су показала да грађани од свих лекара који свакодневно саопштавају епидемиолошку ситуацију у земљи, управо њему највише верују. У разговору за „Политику”, др Кон истиче да грађани и даље морају да буду опрезни јер корона и даље циркулише.

Уколико се настави тренд смањивања броја оболелих, да ли то значи да ускоро можете да одјавите епидемију?

Пандемија је глобално проглашена и велико је питање да ли ћемо ми у формалном смислу моћи да одјавимо епидемију. Када је била пандемија свињског грипа пре десет година, у фебруару сам тражио да она одјави, радна група је тада то одбила, и то је учињено тек у августу када је окончана пандемија. Тешко је веровати да ће сада бити нешто другачије.

Да ли је могуће да је у Србији вирус био у циркулацији пре него што је то у марту званично потврђено? Има мишљења да је у јануару одређен број грађана имао упале плућа са чудним симптомима.

То су спекулације. Никада нећемо моћи ни да потврдимо ни да одбацимо такву тврдњу. Евентуално тестови којима се утврђује имунитет могу можда да укажу на то да је вирус био присутан и раније. Пре него што је вирус потврђен, лекари су водили пацијенте са респираторним проблемима као обољења слична грипу. Оно што је битно јесте то зашто се, ако се стварно раније појавио, другачије понашао и како то да нисмо имали тешке случајеве који су се од марта појавили? Лично сам мање склон да верујем да је то масовније било присутно, али да је било спорадично присутно није немогуће. О томе ће сигурно бити расправа и у Европи, али доказа сигурно неће.

Расправе се воде и око тога због чега су до сада у пандемији боље резултате у суочавају са вирусом имале земље истока у односу на државе запада.

Уочавање тих разлика је евидентно. За сада постоје само процене који су разлози за то. Земље бившег социјализма су имале у утемељењу такозвану заштиту народног здравља. Мере које су предузимане биле су сличне. Можда су примењиване раније у источним земљама него у земљама развијеног капитализма. Битна је и структура самог здравственог система и процене еластичности и адаптилности таквих здравствених система. Наш здравствени систем се брзо адаптирао да комплетно одговори једном снажном удару. Показао је једну виталност којом треба да се хвалимо.

Да ли то значи да смо, према вашем мишљењу, добро „прегурали” први талас оболевања од короне?

Мислим да смо солидно, па чак и успешно премостили тај талас. Видећемо шта ће даље бити, јер не смемо да се превише опуштамо. Још нисмо ни близу победе, јер победа подразумева да вируса нема, као и ниједног смртног исхода дужи период. Вероватно ћемо имати неки предах током лета, а онда ћемо поново морати да се припремамо за зиму или позну јесен.

Значи ли то да очекујете појаву другог таласа оболевања од ковида 19 и да ли би он могао да буде јачи?

То баш није лако процењивати. Има мишљења лекара који сматрају да до тога неће доћи, има и оних који кажу да ће талас бити блажи. Прилично сам уздржан по том питању јер још немамо податак какав нам је колективни имунитет. То доста зависи и од понашања вируса на јужној хемисфери, јер ће тамо тек кренути зима, па ће се видети како ће се понашати вирус. Ако се распламса, онда је врло вероватно да ће се вратити. Али прави одговор је да једноставно не знамо шта ће бити. Скупљамо што можемо више података како бисмо могли да дамо неку процену.

Ради ли се на томе да се држава припреми за нови удар ако до њега дође?

Све што радимо сада спада у припреме. Ми обављамо ванредни епидемиолошки надзор. И тестирање имунитета спада у то, и формирање ковид амбуланти, и серолошка тестирања... Све мере већ знамо и ништа се оне неће променити, само је питање како ће бити упаковане. Да ли у виду ванредног стања, у шта лично не верујем, јер је већ једном доживљено, али ће бити нешто слично.

А да ли би резултати били бољи да смо у борби против ковида 19 применили такозвани шведски приступ?

Њихов приступ подразумева потпуно препуштање колективном имунитету. Али он има данак у животима, што би рекао др Срђа Јанковић. По том принципу било би сигурно више од хиљаду смртних исхода. То је цена која би се платила да је поштован такав приступ. То се јасно види кроз само један „упад” вируса у Геронтолошки центар у Нишу, где је готово 50 људи изгубило живот. Наш приступ највероватније има друге последице јер вероватно нисмо толико прокужени као што су Швеђани, односно немамо велики колективни имунитет. Или морамо да чекамо вакцину или ћемо поступно да се заражавамо одлажући и бирајући ситуацију да када вируса нема могу да се релаксирају они који су најугроженији.

Шта очекујете од истраживања које ће показати колики је степен колективног имунитета у Србији?

Очекујем да прокуженост неће бити једнака у свим деловима Србије. И мислим да неће бити масовна, већ далеко од тога. Мислим да постоји, али да то није довољно. Различита мишљења о томе постоје и међу епидемиолозима и међу лекарима у Кризном штабу за сузбијање ковида 19. Али и када добијемо резултате, то ће бити само процена. Да бисмо тачно знали, морали бисмо све грађане да тестирамо, а то је практично немогуће.

То значи да једино што сада можемо јесте да и даље носимо маске и рукавице и држимо социјалну дистанцу. Мислите ли да ће бити довољно маски и рукавица у апотекама сада када се запослени масовно врате на посао јер ће се доста тога куповати ради заштите?

Чујем да је доста тога подељено по апотекама, чак четири милиона заштитних маски. То је број који задовољава, а колико ће дуго трајати зависи од тога колико ће се трошити.

Да ли је ипак пожељније да ко год може и даље ради од куће?

Ускоро ће бити донета уредба по којој ће фирме бити у обавези да направе свој план заштите у току пандемије, јер ће она трајати још дуго. То значи да фирме морају да обезбеде и употребу заштитних средстава и опреме, дезинфекционих средстава на улазу и у просторијама... То ће бити обавезно. За сада мислимо да је боље да ко год може да ради и даље од куће, то чини, док не установимо да вируса више нема у циркулацији. То је препоручљиво, али зависи и од процене послодавца. На пример, да ли има запослених који спадају у ризичну групу.

Већина земаља је најавила да ће на граници тражити потврда да је особа ковид негативна. Где ће они који путују на одмор у иностранство моћи да се тестирају и колико ће то да кошта?

Постоје ставови према томе, али још није донета одлука. Ми на снази имамо и даље меру самоизолације и вероватно ће се то заменити мером тестирања приликом уласка у земљу. И за наше и за стране путнике ће важити иста правила. Мислим да је најбоље провести лето у Србији. Овде знамо каква је ситуација, а тамо негде знамо оно што нам саопштавају.

Епидемиологија једина идеологија

Будући да сте у жижи јавности и да сте постали једно од најпрепознатљивијих лица у Србији појавиле су се спекулације да ћете се политички ангажовати. Има ли истине у томе?

Моја једина идеологија је епидемиологија и тако ће и остати.

Колико сте задовољни сарадњом са државним врхом?

Кризни штаб је имао адекватну сарадњу са влашћу, професионалну, повремено и пријатељску. То је нешто што се и очекује, јер је у интересу Србије. Тако ће и остати када сам ја у питању.

Различити ставови, али не и сукоб са Несторовићем

Да ли је тачно да у оквиру Кризног штаба постоји сукоб између проф. др Бранимира Несторовића и вас?

Различита мишљења и различити приступи су нешто што се у животу често дешава. Сукоб не постоји. Али супротни ставови нису добри и не би требало да опстају у овој ситуацији. То није прихватљиво када иступамо у име Кризног штаба.