Превелика очекивања умањују радост

Учешћем на претходне две „Беовизије” и прошлогодишњем „Радијском фестивалу”, млади певач Алекса Јелић скренуо је пажњу на себе не само песмом већ и плесом. Недавно је ПГП РТС објавио његов деби албум „У тами диско клуба”, на којем је Јелић, како каже, радио четири и по године:

– Албум се појавио пре неких месец, месец и по дана и интересовање је велико, што ме веома радује. Људи се чуде када им кажем да сам на плочи радио толико дуго, али за разлику од већине певача са наше музичке сцене, нисам желео да журим, већ сам одлучио да понудим песме које су створене од емоција и имају значење у мом животу. Волео бих када би људи у мојој музици препознали оно што је са великим успехом радио Оливер Мандић осамдесетих година прошлог века.

О фестивалима, на којима је у последњих годину дана у више наврата учествовао,Алекса Јелић каже:

– Фестивали су одлични за представљање нових певача, и мислим да сам ја лично успео да искористим шансу коју се на њима пружа да се на прави начин представим публици. На овогодишњој „Беовизији” сам у дуету са Аном Штајдохар извео песму „Бели јаблан”. Циљ нам је био да покажемо Србију у другачијем светлу, као земљу у којој се не слушају само тешке и тужне песме и замало смо успели у томе, али сам после свега задовољан јер је песма била веома слушана.

С друге стране, певачи неће да учествују на фестивалима јер се на њима унапред зна ко је купио победу и колико је пара потрошио. Ја не размишљам на тај начин, проналазим радост у овоме чиме се бавим, а ово није лак посао којим може да се бави свако. Нисам имао превелика очекивања, и то је добро јер превелика очекивања умањују радост. Најбитније је да верујеш у себе и неку своју причу.

Алекса је син Жике Јелића, фронтмена чувене „Ју групе”. Долазећи из рок миљеа, он се ипак одлучио за „мекши” музички стил:

– Да, њихове песме, чак и баладе, имају сензибилитет који је доста „тврђи” од мог, ја ипак волим Џорџа Мајкла и Мадону. Они су рок институција, и од сваког од њих сам имао много тога да научим што ми је до сада користило, јер није мала ствара имати четрдесетогодишње искуство на сцени, а остати без иједне мрље у каријери. Понекад им брзоплето на неки њихов савет одговорим да знам и сам, али се на крају испостави да имам још много тога да учим, и њихове сугестије ми доста значе. Отац ми је највећи критичар али сам се после „Беовизије” уверио да је и он задовољан.

До сада смо само једном наступали заједно, на прослави Српске нове године у Лазаревцу пред шест хиљада људи, и тада сам „рокерски” отпевао песму „У тами диско клуба”, нисам ни знао да могу тако да певам. Постоји видео запис на „Јутјубу”. Опет, колико год да је презиме Јелић у неку руку моја предност, са друге стране ми је то била и ужасна препрека – све сам морао да радим три пута више и три пута боље. Али, веровао сам у своју причу, и борио сам се.

Дугогодишње искуство живота у Шпанији, Алекси даје могућност да упореди тамошњу са овдашњом музичком сценом:

– Људи тамо више живе свој живот, а мање се баве туђим. Тамо је, на пример, немогуће да неко гради каријеру на чињеници да му је пукла штикла на аеродрому. Више се цени квалитет и поштују се ауторска права. Аи људи купују компакт дискове што ауторе мотивише да раде. Ако ти пет пута за месец дана пусте песму на радију у Шпанији, ти само од тога можеш да живиш, и то веома добро.

Иако слабо читам штампу, кад је узмем у руке видим махом људе за које уопште не знам ко су. Овде има превише певача и музичара, превише звезди и звездица, које у ствари нико не познаје. Мало је оних попут Александре Радовић, сестара Ковач, Сергеја Ћетковића и, нажалост, покојног Тошета Проеског, чије музичке квалитете ценим.

Након повратка из Шпаније, Алекса Јелић се већ годину и по дана бави балетом у Народном позоришту. Игра има велику улогу у његовом животу, у шта су се уверили и сви који су имали прилике да га виде на фестивалима:

– У балету, као и у певању, најбитније је дисање. Балетско искуство које сам до садa стекао много ми је помогло у певању, које ми је сада приоритет у животу, за шта, посебно у последње време, људи из Народног позоришта имају разумевања. Много ми значи што овде сваки дан вежбамо, јер тело које вежба дуже остаје младо. Бављење балетом ме испуњава.У Народном позоришту ћу 27. јуна наступати за медије, спонзоре и друге личности из јавног живота. Вероватно ћу ускоро поновити тај наступ и за моју публику, а можете ме очекивати и на београдском концерту „Ју групе”, који је планиран за јесен. То још није договорено, али ћу преко везе успети да средим да ме позову као госта.