Бреговић се опоравља после операције

Познати музичар Горан Бреговић, који се налази у београдском Ургентном центру после повреде кичме задобијене прекјуче када је пао с вишње испред своје куће у Београду, јуче је оперисан. Тим неуроортопеда успешно је обавио стабилизацију преломљеног првог лумбалног кичменог пршљена. Бреговићево здравствено стање је стабилно, свестан је и комуникативан.

Како за „Политику” каже директор ове установе, професор др Бранислав Стефановић, срећа је да код Бреговића нема неуролошких испада, па се лекари надају да неће бити трајних последица.

Познати музичар је тек један од 648 пацијента који су тога дана били примљени у Ургентни центар. Под истим кровом у овом часу су и повређени супружници Поповић, чија су деца, Марија и Виктор, недавно погинула на пружном прелазу Рабровац пре пет дана када је воз налетео на њихов аутомобил. Мајка Биљана са тешким повредама главе пробудила се из коме и пребачена је на одељење полуинтензивне неге, док је отац Малиша смештен на ортопедији. Помоћ хирурга у истом дану када и познати музичар добило је још 168 грађана, али они нису стигли на новинске ступце и у телевизијске вести. Такав је живот, али и правило да оно што је за медије једнодневна вест за лекаре је обично борба за живот која понекада траје и неколико недеља.

Професор Стефановић, хирург и први човек „Ургентног”, подсећа да се стално повећава број људи који траже лекарску помоћ. Било је дана када је за 24 сата прегледано и рекордних 800 пацијената. Др Стефановић би могао би да се хвали бројем људи којима је овде спасен живот и чињеницом да је Ургентни центар постао, како се то данас популарно каже – бренд, јер ово је здравствена кућа за коју сви знају, кад год се нешто лоше и драматично деси. Међутим, директор поново указује колико је важно боље организовати ургентну медицину на подручју целе Србије. Ургентни центар је одавно престао да буде установа у којој се лече само Београђани. Пацијенти стижу из свих установа, од Сомбора до Лесковца. С митинга „Косово је Србија” само до поноћи овде је збринуто више од 120 учесника. Протекло је и тачно шест месеци од када је цивилне пацијенте почела да прима Војномедицинска академија, али др Стефановић констатује да то није донело никакво растерећење.

– Пацијената има све више. Стижу нам тешко повређени и критично оболели, најтежи случајеви, али је велики број пацијената који би могли да буду збринути у регионалним здравственим центрима или у клиничким центрима. У претходне две године стално су рађене реконструкције и адаптације у неком од четири клиничко-болничка центра у Београду, па растерећења нема. Највећи апсурд је да нам свакодневно стижу пацијенти које би требало да збрину лекари у ургентним службама 16 домова здравља, па тако родитељи доводе и децу са Аде Циганлије и паркова да скидамо крпеље – каже др Стефановић.

Управо ту „претрпаност” пацијентима који нису тешки случајеви, а одвлаче време и пажњу дежурних екипа, др Стефановић наводи као један од разлога за дуго чекање што је једна од најчешћих примедби пацијената који су помоћ потражили у Ургентном центру. Људи се жале да су на снимање или преглед чекали и пола дана. Зашто?

– Лекарима тешко када пацијенти не могу да схвате да морају да сачекају, али тако је свуда у свету. Не постоји брза медицина, као брза храна. Лекар ће примити повређеног или болесног за 15 минута, али за цео поступак даљих анализа, лабораторијских претрага или снимања на рендгену или скенеру мора да се сачека, а затим ти резултати и снимци морају и да се обраде. Ту су и приоритетни случајеви, изненадне ситуације где се око једног пацијента ангажује екипа од десетак људи, што лекара, што медицинских техничара – одговара др Стефановић.

Највећи проблем у Ургентном центру је и даље недостатак лекара анестезиолога и радиолога, док хирурга и интерниста има довољно. Др Стефановић тешка срца признаје да је разлог хроничног недостатка ових специјалности одсуство жеље младих лекара да се посвете стресогеним и врло тешким специјализацијама, које носе и медико-легалну одговорност, а да при томе немају ни већу плату, ни ни било које друге погодности. Малобројни су лекари који пристају да се баве такозваном адреналинском медицином, а рад у Ургентном центру је управо таква медицина.

-----------------------------------------------------------

Мајстори у Ургентном од 1. јула

За непуне две недеље, тачније од 1. јула у Ургентном центру ће започети реновирање одељења интензивне неге и операционих блокова, па ће пацијенти бити упућивани у друге клиничко-болничке центре на подручју Београда.

– Ургентни центар се налази у згради старој 100 година и много тога угрожава и пацијенте и рад лекара. Због природе посла и вечите гужве одлагали смо нашу реконструкцију и адаптацију, али сада мајстори улазе и у Ургентни центар. Због реконструкције нећемо затворити целу установу, али због преуређења сала смањиће се број операција. Интернистичка служба ће радити уобичајено – најавио је др Бранислав Стефановић.