Ирци шокирали ЕУ

ПРВО ФРАНЦУЗИ, ЗАТИМ ХОЛАНЂАНИ, САДА ИРЦИ. Европски устав, без обзира како је његово име, никако да стане на ноге. Реформа ЕУ за коју се чланице боре већ готово две деценије једноставно не успева да „прође” код грађана.

Референдум у Ирској о Лисабонском уговору завршен је неуспехом Европејаца. Већина Ираца изашлих на бирачка места,53,4 одсто, гласала је против усвајања Лисабонског уговора – документа који предвиђа озбиљну реформу ЕУ. Тиме је Ирска остала усамљена у европској породици где је, досад, 18 националних парламената ратификовало договор из главног града Португала.

Резултат ирског гласања грозничаво је ишчекиван у Бриселу и другим европским престоницама. Страх од ирског „не”растао је с приближавањем 12. јуна – дана одређеног за референдум. Узнемирени европски политичари невешто су покушавали да нелагодност и зебњу прикрију оптимистичким прогнозама.

А онда је „пукла” ирска референдумска бомба и најцрње прогнозе постале су стварност. Ирска је шокирали Европску унију и гурнула је у дубоку политичку кризу.

Прва реаговања водећих европских политичара на ирско „не” била су шаролика. Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози огласили су се заједничким саопштењем у коме су се изјаснили за наставак процеса ратификације Лисабонског уговора. Чешки председник Вацлав Клаус има другачије мишљење.

„Пројекат Лисабонског уговора завршен је одлуком ирских бирача и његова ратификација не може бити настављена”, сматра шеф чешке државе.

Председник Европског парламента Ханс Герт Петеринг размишља другачије.

„Све док реформски уговор не ступи на снагу треба одустати, можда уз изузетак Хрватске, од даљег ширења Европске уније”.

Некако најрадикалније процењује новонасталу ситуацију шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер. Немачки министар не искључује могућност да се Ирској препоручи да напусти чланство у Европској унији.

Политички аналитичари сматрају да Унија, у овом тренутку, има на располагању три пута за излазак из ове кризе. Први је да Унија једноставно одустане од било каквих политичких реформи и настави да функционише по постојећим правилима и принципима. Заговорници овог решења сматрају да је ЕУ досад показала како може да успешно „живи” по садашњој формули и у ситуацији када има 27 чланица.

Друго, неупоредиво компликованије решење, јесте да се покрену преговори о неком новом пакету реформи што би сигурно потрајало неколико година.

Трећа могућност је да се, после извесног времена, Ирцима понуди још једна шанса за усвајање Лисабонског уговора.

Којим путем ће кренути Европска унија знаће се веома брзо. У Бриселу ће 19. и 20 јуна бити одржан самит ЕУ на коме ће Европљани покушати да пронађу излаз из садашње кризе.

ПРОТЕКЛЕ НЕДЕЉЕ ОПЕТ ЈЕ ПРИКУПЉАН НОВАЦ ЗА АВГАНИСТАН. У Паризу је одржана међународна конференција – учествовали су представници 68 држава и 17 међународних организација – на којој се разговарало о новој финансијског инјекцији режиму у Кабулу.

Председник Авганистана Хамид Карзаи дошао је у француску престоницу са торбом пуном захтева. Према његовој рачуници Авганистану је потребно за обнову и изградњу – до 2013. године – 50 милијарди долара. Међународни донатори нису, међутим, били толико великодушни. Карзаи је добио обећања „тешка” 21 милијарду долара.

Уз ова обећања Карзаи је чуо и озбиљне примедбе на рачун власти у Кабулу. Донатори очекују да се Авганистан озбиљније позабави борбом против корупције и коначно стане на пут производњи и шверцу дроге. Траже и да имају детаљан увид у трошење новца.

Очекивања и захтеви донатора делују готово смешно у „судару” са авганистанском свакодневицом. Према проценама УН лане је насиље у Авганистану однело око осам хиљада живота од чега су најмање хиљаду и по биле цивилне жртве. Међународне трупе такође су имале осетне губитке, погинуло је више од 230 војника.

Подаци светске организације говоре и о другим проблемима. Најмање 70 одсто од 26,6 милиона Авганистанаца угрожено је глађу, само 13 процената користи здраву пијаћу воду, свега шест одсто има стално струју.На другој страни производња наркотика је на рекордном нивоу па „роба” из Авганистана покрива 90 процената светске понуде хероина и опијума.

Ситуацију додатно компликује чињеница да би следеће године у Авганистану требало да буду одржани председнички избори. Хамид Карзаи жели још један мандат а да би остварио овај циљ спреман је да сарађује чак и са талибанима што се Западу нимало не допада.

СВЕТ ТРОШИ ОГРОМАН НОВАЦ НА ОРУЖЈЕ. Прошле године на планети је за набавку наоружања и војне опреме потрошено 1339 милијарди долара – 2,5 одсто глобалног бруто друштвеног производа. Статистика делује застрашујуће: лане је сваког становника планете оружје коштало 202 долара.

На делу је несхватљиво и брутално разбацивање новцем посебно када се зна да више од две милијарде људи на планети мора да живи с мање од једног долара дневно.

Као и ранијих година САД имају убедљиво највеће војне трошкове на планети. Поред Пентагона, с буџетом од 550 милијарди долара, Американци плаћају годишње 200 милијарди долара за ратовање у Ираку и Авганистану.