Пандемија шећерне болести

Од нашег специјалног извештача
Амстердам, септембра – Дијабетес је данас оно што је куга била у средњем веку: обољење које се незаустављиво шири и од кога у овом часу болује око 230 милиона људи широм света, а сваке секунде једна особа умре због последица шећерне болести, главна је порука са Европског конгреса дијабетолога, који је јуче завршен у Амстердаму.

Процене да ће се број дијабетичара до 2025. године удвостручити – тада ће их бити већ између 370 и 400 милиона – сигурно су представљале кључни разлог да је на скупу дијабетолога у Амстердаму учествовало чак 14.000 лекара, буквално из сваког краја света, пошто се планета суочава са пандемијом шећерне болести типа два. Руку под руку са дијабетесом "иде" гојазност, па лекари све чешће користе израз diabesity – изведен од енглеских речи "obesity" која означава гојазност и дијабетеса, "diabetes". У Америци су већ у паници, али је гојазност и главни здравствени проблем Европе. Прогнозе су црне: свако треће дете рођено 2000. године у Америци у 40. години ће бити дијабетичар, док ће свако друго бити под ризиком да оболи.

У Амстердаму су највише пажње изазвали извештаји о новом леку. Реч је о инкретинима, новим формацијама инсулинских препарата, који шећер у крви приближавају нормалној вредности, а имају мање лоших споредних дејстава него досадашњи препарати. На пример, пацијент на инсулину мање добија на тежини, саопштено је на симпозијуму који је организовала фармацеутска компанија "Ново нордиск".

– Терапија за дијабетес се непрекидно усавршава, јер је проблем присутан свуда у свету, па је тако и на овом конгресу било највише речи о новим препаратима који омогућавају организму да сачува сопствено лучење инсулина и да се то лучење побољша. Међутим, они би могли да буду регистровани тек следеће или 2009. године. У току су завршне студије, а и код нас су ови препарати у завршној фази испитивања, па већ располажемо првим искуствима – каже професор др Небојша Лалић, ендокринолог и председник Републичке стручне комисије за дијабетес.

И Србија се, по Лалићевим речима, такође суочава са епидемијом шећерне болести. Са пет одсто становништва које има дијабетес типа два, не разликујемо се од земаља у окружењу. Према нашим локалним проценама на једну особу, која се лечи и узима терапију, долази још једна особа са дијабетесом кога још није свесна, јер је реч о врло подмуклој болести, која дуго не даје видљиве симптоме. Данас у Србији 60.000 пацијената мора редовно да узима инсулин.

Нови препарати, према досадашњим искуствима, за пацијенте ће значити једноставније лечење, мање инјекција, бољу контролу болести и спречавање одумирања ћелија које луче инсулин. Др Лалић, међутим, истиче, да нови препарати не могу аутоматски поправити здравствено стање и квалитет живота, па за дијабетичаре и даље као главни савет важи – редовна физичка активност и здрава исхрана са мање шећера.