Pandemija šećerne bolesti

Od našeg specijalnog izveštača
Amsterdam, septembra – Dijabetes je danas ono što je kuga bila u srednjem veku: oboljenje koje se nezaustavljivo širi i od koga u ovom času boluje oko 230 miliona ljudi širom sveta, a svake sekunde jedna osoba umre zbog posledica šećerne bolesti, glavna je poruka sa Evropskog kongresa dijabetologa, koji je juče završen u Amsterdamu.

Procene da će se broj dijabetičara do 2025. godine udvostručiti – tada će ih biti već između 370 i 400 miliona – sigurno su predstavljale ključni razlog da je na skupu dijabetologa u Amsterdamu učestvovalo čak 14.000 lekara, bukvalno iz svakog kraja sveta, pošto se planeta suočava sa pandemijom šećerne bolesti tipa dva. Ruku pod ruku sa dijabetesom "ide" gojaznost, pa lekari sve češće koriste izraz diabesity – izveden od engleskih reči "obesity" koja označava gojaznost i dijabetesa, "diabetes". U Americi su već u panici, ali je gojaznost i glavni zdravstveni problem Evrope. Prognoze su crne: svako treće dete rođeno 2000. godine u Americi u 40. godini će biti dijabetičar, dok će svako drugo biti pod rizikom da oboli.

U Amsterdamu su najviše pažnje izazvali izveštaji o novom leku. Reč je o inkretinima, novim formacijama insulinskih preparata, koji šećer u krvi približavaju normalnoj vrednosti, a imaju manje loših sporednih dejstava nego dosadašnji preparati. Na primer, pacijent na insulinu manje dobija na težini, saopšteno je na simpozijumu koji je organizovala farmaceutska kompanija "Novo nordisk".

– Terapija za dijabetes se neprekidno usavršava, jer je problem prisutan svuda u svetu, pa je tako i na ovom kongresu bilo najviše reči o novim preparatima koji omogućavaju organizmu da sačuva sopstveno lučenje insulina i da se to lučenje poboljša. Međutim, oni bi mogli da budu registrovani tek sledeće ili 2009. godine. U toku su završne studije, a i kod nas su ovi preparati u završnoj fazi ispitivanja, pa već raspolažemo prvim iskustvima – kaže profesor dr Nebojša Lalić, endokrinolog i predsednik Republičke stručne komisije za dijabetes.

I Srbija se, po Lalićevim rečima, takođe suočava sa epidemijom šećerne bolesti. Sa pet odsto stanovništva koje ima dijabetes tipa dva, ne razlikujemo se od zemalja u okruženju. Prema našim lokalnim procenama na jednu osobu, koja se leči i uzima terapiju, dolazi još jedna osoba sa dijabetesom koga još nije svesna, jer je reč o vrlo podmukloj bolesti, koja dugo ne daje vidljive simptome. Danas u Srbiji 60.000 pacijenata mora redovno da uzima insulin.

Novi preparati, prema dosadašnjim iskustvima, za pacijente će značiti jednostavnije lečenje, manje injekcija, bolju kontrolu bolesti i sprečavanje odumiranja ćelija koje luče insulin. Dr Lalić, međutim, ističe, da novi preparati ne mogu automatski popraviti zdravstveno stanje i kvalitet života, pa za dijabetičare i dalje kao glavni savet važi – redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana sa manje šećera.