Од Вотергејта до Обамагејта

Пет месеци пред изборе, док му рејтинг пада због великог броја жртава епидемије и посустајања економије, Доналд Трамп је сасвим очекивано појачао нападе на главног противника. У томе му активно помаже старији син који фото-монтажама упорно инсинуира да је демократски председнички кандидат Џо Бајден педофил.

Како нема ниједног наговештаја Бајденовог недоличног понашања према деци, многи корисници „Твитера” су га пријавили. Трамп млађи је одговорио да се само шалио, али је онда објавио слике бившег потпредседника с децом уз коментар да ако медији не желе шале о „љигавом Џоу”, онда он треба да држи руке к себи. Стручњаци кажу да чак и када је лаж сувише очигледна, довољно је да у тесној трци у њу поверује мали део бирача, водећи се логиком „где има дима, има и ватре”.

Потрага за прљавим вешом противника је и довела Трампа до поступка за импичмент. Био је оптужен да је злоупотребио моћ уцењујући Украјину да отвори истрагу против Бајдена и украјинских послова његовог сина, али је на крају ослобођен. Сада док његов син износи оптужбе за педофилију, председник врти причу како је вероватни кандидат демократа са 77 година неспособан за функцију, практично сенилни старац, иако је само три године од њега старији. Средином маја је отворио и аферу „Обамагејт”, оптуживши претходника да му је са Хилари Клинтон наместио оптужбе за шуровање с Русијом.

Институт Брукингс у истраживању о прљавим изборним триковима пише да они нису ништа ново, само што су данас алати другачији. Ипак, једно је извући леш из ормара у класичној негативној кампањи, а сасвим друго све измислити и пустити да се шири интернетом. У озлоглашеној кампањи републиканца Џорџа Буша старијег против Мајкла Дукакиса 1988. бирачима је предочено да је демократски гувернер подржао слободне викенде за затворенике, дајући прилику осуђеном убици црнцу да избоде мушкарца и силује жену. Била је то и с расног аспекта веома проблематична кампања, али сасвим заснована на чињеницама.

У афери „Пицагејт” уочи прошлих избора ништа није било тачно. Из хакованих имејлова шефа демократске кампање извучене су, наводно, шифре за тајни педофилски круг који воде демократе у подрумима једног ланца пицерија. Десничарски сајтови и руски актери су раширили причу на интернету, што је довело до тога да један мушкарац запуца у пицерији у Вашингтону да „ослободи децу”. За Хилари се причало и да има Паркинсонову болест, да је повезана са Ал Каидом, да има дублера и да се обогатила наоружавајући Исламску државу. На македонском сајту који је основан за прошле америчке изборе да заради на глади бирача за бомбастичним насловима и даље се објављују демантоване приче о њој иако уопште није у изборној игри.

Ванбрачна афера с расним заплетом подметнута је републиканском сенатору Џону Макејну 2000. године у страначким изборима. У телефонској анкети бирачима је постављено обмањујуће питање да ли би гласали за њега кад би знали да има ванбрачно црно дете. Тамнопута девојчица је иначе стално била с њим у кампањи, Бангладешанка коју су он и супруга усвојили. Напад на породицу га је прилично пореметио и изгубио је кандидатуру.

Барак Обама и Џо Бајден (Фото EPA-EFE/Michael Reynolds)

Џон Ф. Кенеди је у страначкој трци имао противкандидата Џоа Русоа, па је Кенедијев отац наводно платио другом Џоу Русоу да се кандидује да би збунио бираче и расуо гласове. Ричард Никсон је 1972. подметнуо фалсификовано писмо да би саплео тежег демократског противника. После је био принуђен на оставку због афере „Вотергејт”, која је, две године након провале у просторије Демократског комитета, открила незаконите радње његовог тима у борби против политичких противника.

Поред лажних вести, у игри су данас и монтирани снимци и фотографије. Видео на ком шефица конгреса Ненси Пелоси изгледа пијано прегледан је више од два милиона пута пре него што је потврђено да је манипулисан. „Фејсбук” ни тада није хтео да га уклони.

Лажне оптужбе и обећања функционишу по принципу држи воду док мајстори оду, односно док не прођу избори. Много је неистина изречено на обе стране и у кампањи за брегзит и против њега. Велики утисак је оставила тврдња поборника изласка да ће се 350 милиона фунти недељно сливати у државно здравство по напуштању ЕУ, да би само дан после референдума признали да то није тачно.

У Француској су на врхунцу кампање за председничке изборе 2017. ниски ударци долазили од противнице Емануела Макрона десничарке Марин ле Пен. Говорила је да је он марионета глобалне финансијске елите и да има тајни рачун на Бахамама, мада је већ следећег дана признала да за то нема доказе. Лансиране су и гласине да је Макрон у геј вези с телохранитељем, а да је брак с много старијом бившом наставницом само фасада.

Једна од политичких подметачина у Француској завршила је на суду. Никола Саркози поднео је тужбу због лажираног списка финансијске компаније из Луксембурга, на ком се он помиње као прималац нелегалне провизије од продаје војне опреме. Афера је избила у јеку борбе између Саркозија, тада министра унутрашњих послова, и Доминика де Вилпена, тада премијера, ко ће на десници наследити Жака Ширака. Када се појавио списак, Де Вилпен је затражио истрагу и био је осумњичен да је оркестрирао причу, али га је суд ослободио.

Владимир Путин не мора да пакује афере јер механизам обрачуна с противницима у Русији функционише по другом разрађеном систему – незадовољним грађанима потура се лажна опозиција која после избора стаје уз власт, док се прави противници елиминишу пре уласка у изборну трку. На локалним изборима у Москви прошле године листе неких кандидата одбачене су због словних грешака и наводно фалсификованих потписа. Опозициони лидер Александар Наваљни није могао да одмери снаге с Путином 2018. због оптужби за корупцију, а његовим честим хапшењима полиција је предупређивала масовне демонстрације. Наваљни, међутим, нема ни политички стаж нити харизму опозиционара Бориса Немцова, који је убијен 2015. у центру Москве. За атентат на оштрог Путиновог критичара осуђена су петорица Чечена, али породица није задовољна јер нису откривени мотив, организатори и налогодавци.

И Турска примењује сличну тактику елиминације непожељних кандидата, што се видело прошле године пред локалне изборе када су хапшени кандидати из курдске Народне демократске партије под оптужбама да су уплетени у тероризам. Десетине званичника те партије склоњене су и након избора под истим оптужбама и замењене људима блиским власти, па се опозиција пита какав смисао има гласање ако се после кратког времена смењују и хапсе легално изабрани градоначелници.