Животи су важни

Косово и Метохија није само место испод којег се налазе никл, магнезит, цинк, олово, боксит, одвећ познат псалтир западних сила, већ олтар изнад којег је најсветије божанско. У данима када су најдуже репортаже посвећене демократској пароли „црни животи су важни”, скоро је непримећено страдање Срба изнад никла, магнезита, цинка, олова, боксита, а страдају данима,  деценијама, вековима.

Коме се буди порив да за украдену руду, прекривену црквиштем, брањену људском крвљу, протестује?

Зашто се ћутало док  гори Космет, једнако важан за српски, као и катедрала у Паризу за француски народ? Зашто се још увек свећа са југа кришом пали? Уместо новца за обнову браника свог дела језгра земље и духовне борба за српске манастире у Црној Гори која изазива државни удар, пажња како материјална, тако и духовна преусмерила се на ужарени кип слободе називајући га  демократски израз незадовољства. Народ на Косову и Метохији страда сваки дан и жижа, бар наше јавности, за њега мора бити апсолутна.

Како рече Академик: „Косово је једно поље, а остало су пољане. Косовска је једна битка која траје вековима, а остало су туче. Косово поље је највећи врх наше традиције и културе”, а на то патријарх дода: „Косово ће у 21. веку бити мера и провера свих нас. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити достојни ни земаљског постојања”.

Косово и Метохија су место са којег се Србија пење у небо, а не само место које се дели на „српске средине”, косовске председнике, и остале подвале због којих на наше жртве зевамо, а за туђим плачемо.

Филип Фићовић,
Косовска Митровица