Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Плава локомотива” остаје на свом месту

Без обзира на то што су се недавно појавили планови на којима се локомотива налази ближе улазу у некадашњу Главну железничку станицу она неће бити померана. – Још се не зна када би могла почети њена рестаурација
„Плава локомотива” остаје на свом месту
Измештена, али само у три де плану будућег изгледа Савског трга (Фото: „Београд на води”)

„Плава локомотива” смештена између зграде Поште и некадашње Главне железничке станице неће бити померана са тог места, незванично сазнајемо, иако је тако на први поглед изгледало када су се недавно појавили планови будућег изгледа Савског трга. На тим плановима, локомотива је требало да се налази ближе улазу у зграду Железничке станице.

Ова локомотива, ипак, неће бити усамљена на својој садашњој локацији, већ ће добити и „комшилук”, али где тачно и да ли ће се то уопште догодити још није познато.

– Надлежни за обављање и извођење радова на пројекту „Београд на води” исказали су интересовање да један број локомотива из фонда Железничког музеја у саставу „Железница Србије”, буде изложен на том простору. Које ће то локомотиве бити и која ће им бити локација још није тачно дефинисано – кажу у ЈП „Железнице Србије”.

„Плава локомотива” на место на коме се тренутно налази поред зграде некадашње Главне железничке станице Београд, као спомен-обележје, постављена је 10. априла 1984. године. То је урађено поводом обележавања троструког јубилеја – стогодишњице пруге Београд–Ниш, тридесетогодишњице радничког самоуправљања ЈЖ и Дана железничара.

Време и године учиниле су да је она у доста лошем стању. Већ одавно је начела корозија, неки делови са ње су поскидани, а последњих година била је много пута и преноћиште мигрантима и бескућницима. Због тога је поодавно зрела за обнову.

– Потребно је да „Плава локомотива” буде рестаурирана, али тачно време када ће то бити још није прецизно утврђено. Пре рестаурације сваког музејског експоната ради се одговарајући пројекат конзерватора. С обзиром да рестаурација локомотиве није финансијским планом дефинисана, не може се рећи колико би она коштала – рекли су у „Железницама”.

Цео простор Савског трга тренутно се уређује. Већ је завршена фасада железничке станице, а измештањем саобраћаја на ободе трга остављен је простор од око 20.000 квадрата испред овог некадашњег железничког чворишта који се оплемењује дрвећем и зеленилом. У најави је и уређење фасаде Поште. Када све то буде завршено, ако је по плановима, овај крај би требало да заблиста. Због тога би било добро да се и „Плава локомотива” напокон уреди да не би штрчала од осталог комшилука.

Досад заборављена, ипак остаје на старом месту (Фото: Б. Васиљевић)

Десет година вукла „Плави воз”

Парна локомотива ЈЖ 11-022. на Савском тргу припада серији локомотива нормалног колосека. На челу „Плавог воза” била је од 1947. до 1957. године.

– Југословенске железнице имале су укупно 63 локомотиве ове серије, а за потребе „Плавог воза” коришћено је шест. Произвођач локомотиве је фабрика „MAVAG” у Будимпешти, а произведена је 1947. године. Ова парна локомотива је достизала максималну брзину до 90 километара на сат, а за свој радни век од 1947. до 1978. године, прешла је укупно 1.627.087 километара. Железнички музеј у Београду чува и оригиналну књигу локомотиве ЈЖ 11-022, у којој се виде сви технички подаци, као и подаци о променама станишта, раду, оправкама и конструкцијским изменама – наводе у „Железницама Србије”.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

артиљерац
@ M Ишао сам у ОШ "Радојка Лакић" и "Алекса Шантић"(данас Рибникар).А имам ја и још нешто школе,8.београдска гимназија(Трећа мушка)класични смер(старогрчки и латински) и Саобраћајни Факултет, одсек за ваздушни саобраћај и транспорт а и магистрирао сам 1990 на MIT(Massachusetts Institute of Tecnology).Што се моје писмености тиче, и у ОШ и у гимназији сам добио награду "Светозар Марковић" управо за српски језик,ВИ никако нисте меродавни да је оцењујете.Јер ви о томе не знате НИШТА.Здрави били.
Бранислав Станојловић
Помаже Бог, комшија "артиљерац"! Такође похађах Алексу Шантића (1950), Трећу мушку (У Његошевој 1954), Друга београдска (1959-62), ПМФ, али МА са LSA (London School of Economics). Не рече да ли се и теби гаде те успомене на антисрпске злочине.
M.
Puna podrska za ovaj odlican projekat i sredjivanje ne samo Trga, vec celog tog dela Beograda i vracanje predjasnjeg sjaja velelepnim gradjevinama u Savamali, Karadjodjevoj i Kosancicevom vencu. Zajedno sa novim Trgom, Promenadom, Beogradom na vodi, Beton halom i Pasarelom, bice to novi i eksluzivni centar Beograda pored vec postojeceg. Radujem se unapred i otvaranju muzeja Nikola Tesla i sredjivanju fasade Poste. Nadam se da se nece tu i stati. Pozdrav!
hmm
ja ovde nista lepo ne vidim. vidim samo preplacene lose izvedene radove.
Dr Slobodan Devic
Secam se koliko su Parizani kritikovali "piramidu" ispred Luvra, a danas ona postaje novi simbol Pariza. Nesto slicno kazu bejase i sa Ajfelovom kulom (mada se toga ne secam) ...
Dr Slobodan Devic
@ Milos - a Gare d'Orsay? Danas je muzej sa najvecom kolekcijom impresionista. O Beogradu na vodi se nikada nisam izjasnjavao. Medjutim, postoje zgrade u blizini nekadasnjih beogradskih stanica koje su bile sediste trgovackog Beograda izmedju dva rata, posebno na podrucju tzv. Sava male. Bez obzira cemu sluze, moj komentar je bio da su se i Parizani bunili protiv dve gradjevine, koje su kasnije postale obelezja Pariza ...
Milos
Ajfelova kula je i onda bila remek delo, a reč je o skulpturi, piramide kod luvra služe za muzej, one zgrade u Bg na vodi u pozadini niti su lepe, niti služe za kulturu, već su obični stambenjaci koji nisu po izgledu adekvatni ni za Novi Beograd. Ogromna šteta je učinjana gašenjem ove stanice. Moglo je sve ovo da se uradi, a da se ostavi nekoliko koloseka i da saobraćaj i dalje funkcioniše.
Sloba
Lepo je sve i nadamo se da ce tako da bude i uradjeno ali, zaista smatram da je velika steta da nije ostavljeno bar par perona! Zeleznicki saobracaj je javni saobracaj i moze da se koristi na sijaset nacina a narocito u ovo doba i doba skorije buducnosti, kada se Bgd veoma rapidno siri i dopunjava novim stanovnistvom! Ta stanica je mogla da bude idealna za povezivanje sa ostalim stanicama u gradu i opstini kao i za omrezivanje beograda sa brzim i efikasnijim transportom ljudi i robe!
dzordz
a parkinga nigde? kao doci, i zasto? po onome sto se do sada desavalo nekoliko politicara ce da ima restorane i kafice, baste. vrlo skupo za nas

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.