Тајне историјских дешавања

У последње време објављено је сијасет књига: „Служба” (Горан Живаљевић), „Био сам Титов шпијун” (Драгиша Ивеља) нешто раније „Опело за државну тајну (Зоран Мијатовић), па „Тајне службе Србије” 1–3, (Марко Лоби), не смемо да заборавимо књиге о Мустафи Голубићу „Човјек конспирације"(Сеад Трхуљ) и „Тајне мисије Мустафе Голубића” (Ђурица Лабовић). Да не заборавимо грофа Саву Владиславића, коме је Јован Дучић посветио читаву књигу, а прича се и пише да је основао службу једној данас великој сили! Па Ваухник који је јавио датум напада Немачке на Југославију. Па Бранко Вукелић дописник „Политике” из Токија, датум напада Американаца на Перл Харбур! Незаобилазни Душко Попов, који се и данас често помиње.

Од страних издања, ту су „Мемоари” Валтера Шеленберга, „Путин –повратак Русије” (Рој Медведев), Ким Филби... Такође бивши новинар „Политике” Влада Дедијер у својим Прилозима за биографију Ј. Б. Тита, спомиње мишљење Броза да је за њега највећи Клугман?! Ових дана је изашла књига Душана Телесковића „Драгољуб Дража Михаиловић” и тамо се може пронаћи поглавље Ко је Клугман, члан „Петорке са Кембриџа”...

Реч је о Џејмсу Клугману, истакнутом комунисти из времена пре Другог светског рата. Он је за време рата приступио британској тајној служби СОЕ и био је стациониран у централи обавештајне агенције у Каиру (И Дедијер је лечен од повреде главе у Каиру, оп. а.) Био је високи функционер у Комунистичкој партији Велике Британије и њен званични биограф. Припадао је интернационалном радничком покрету и био је секретар Светског удружења студената са седиштем у Паризу (зар тамо није била књижара Ловре Кухара, у коју су одлазили Броз, Роћко Чолаковић, Криста Ђорђевић, Зденка Кидрич, Херта Хас... оп. а.), али са огранцима по целом свету… О Клугману су 1977. писали и британски медији, попут „Индепендента” који је када су архиве британске службе отворене објавио текст „Како је совјетска кртица ујединила Тита и Черчила”.

Стево Крајачић није оставио никакве мемоаре, нити пак Павле Бастајић. О Копиничу („Енигма Копинич”) писао је Венцеслав Ценчић. Али да ли људи на тајним задацима икада кажу све? Толико тога због природе посла „однесу у гроб” , али што народ каже: „Заклела се земља рају да се све тајне дознају” , а разоткривање све више тајни помоћи ће стрпљивим истраживачима, састављачима коцкица мозаика званог историја да пратећи след и сплет историјских дешавања најпре себи појасне догађаје, а онда и и онима које то интересује. Надам се.

Јован Рукавина
Шабац