Не знају шта ће са вуном

Лозница – Некада су чобани за овцама скупљали и кући носили свако отпало парче вуне. Данас се она пали, баца по шумама, закопава или гомила по таванима. Нико је не откупљује, преља је све мање, а сељаци кад ошишају овце не знају шта ће с вуном. Исплете се покоји џемпер и чарапе, али и то све ређе, каже за наш лист Миленко Матић из Тршића, који је некада имао више од 50 оваца а данас му је стадо упола мање.

– Годишње по селу ошишам између 300 и 500 оваца али се од толике вуне мало шта испреде и преради у џемпере, чарапе, прслуке или ћилиме. Све мање је старијих жена преља. Нема ко да преде, а у целом крају има само једна вуновлачара, у Лозници. Овце држимо више од 30 година, вуна је некада била на цени а сад се углавном баца. Не откупљује је нико а пре неку годину су плаћали 10 динара по килограму, што је смешно – каже Матић, додајући да у Тршићу има око 1.000 оваца и да сви власници имају исти проблем.

Према његовим речима, људи су се, нажалост, окренули вештачким материјалима иако ништа не греје тако добро као вуна. Мештанка Милица Матић (83) показује нам гомилу наслаганих руна (приликом стрижења вуна остаје у целини и даје руно) са којима не зна шта ће. У чардаку има више од 150 килограма вуне, некада је прела али данас јој године не дају. А млађе жене, каже, и не умеју и неће.

– Жао ми да бацам вуну. Не зна данас младеж колико је она добра. Сада је закопавају у земљу, бацају или пале. Она јадна не може да гори па је поливају бензином. Велика је то грехота и штета – истиче бака Милица, чији син Будимир има 50 оваца.

Он тврди да би више људи гајило овце када би се вуна откупљивала по пристојној цени. Овако народ не зна шта ће с њом, овце морају да се шишају, а вуну ко има где чува је и гомила без циља, а остали је, што је не тако давно било незамисливо, бацају. Друге им нема.