Немања у Наса центру

Још као ђак првак млађани Немања Ђурић задивио је своје дугове и наставнике у посавотамнавској општини Владимирци, поставши шампион школе у шаху (у конкуренцији свих осам разреда). Данас Немања има 28 година, стиже да игра само брзопотезни "цугер" и ради у Наса центру у Вашингтону, у одељењу за сателитске програме. Овај престижан посао, резервисан углавном за америчке држављане, добио је недавно – као један од најбољих дипломаца Колеџ парк универзитета у савезној држави Мериленд.

Основну школу Немања је завршио у родним Владимирцима, а гимназију (математички смер) у Шапцу. У међувремену, успешно је играо фудбал у омладинским погонима шабачке "Мачве", а као првотимац опробао се у другом градском клубу "Раднички – Зорка", у време такмичења у Првој српској лиги. Од "најважније споредне ствари на свету" дефинитивно су га одвојиле студије телекомуникација на Саобраћајном факултету у Београду.

– Као добар студент, почетком четврте године, на препоруку професора, обратио сам се Колеџ парк универзитету и затражио стипендију за наставак школовања. Потврдан одговор добио сам тек у апсолвентској години. Са зеленом картом и обезбеђеном стипендијом у Америку сам отишао у јулу 2003. године. Међутим, на универзитету у Мериленду није било мог смера, па сам био принуђен да упишем потпуно нов факултет (компјутер сајенс) – прича за наш лист Немања Ђурић.

Нове студије Немања је окончао у експресном року. Дипломирао је 21. маја ове године, а свечаном уручењу диплома популарним "корњачама" (маскота Колеџ парк универзитета) присуствовали су и његови родитељи: отац Јанко, професор руског језика, који је тренутно председник општине у Владимирцима, и мајка Милица, такође просветни радник, наставник практичне наставе у Трговинској школи у овом месту.

– Није било једноставно. Морао сам добро да савладам језик, што је однело скоро годину дана. Годишња стипендија износила је 39.000 долара, од чега је само школарина била 28.000 долара, па сам за остале потребе морао да зарађујем. Радио сам као спасилац на безену, у продавници, а при крају студија у једном ексклузивном ресторану. Закупнину стана од 1.200 долара месечно плаћао сам заједно колегом са факултета Виталијем, чије се породица 1993. године иселила из Русије. Он је такође дипломирао 21. маја – прича нам Немања.

На интернет странице Немања је одмах поставио своју стручну биографију (CV) и већ у јуну добио позив да се јави на разговор у Наса центар у Вашингтону. Ово је за њега било велико признање, али и изненађење, јер чувена национална институција селектује углавном америчке држављане, а он још има српски пасош. Провера знања из готово свих области, укључујући и педагошко-психолошке тестове, трајала је пуних осам сати.

– На крају разговора су ме питали колику годишњу плату тражим? Рекао сам 50.000 долара, што је неки максимум за странце мог ранга. Дали су ми 61.000 долара, а пошто сам уписао постдипломске студије на Колеџ парк универзитету, прихватили су да у потпуности покривају и трошкове мог даљег стручног усавршавања – истиче Немања Ђурић.