Град Златибор

Због пандемије вируса корона и свих стања и упозорења определио сам се ове године за одмор у Србији. Одлука је пала на Златибор где сам боравио пре више година. Све сам на време урадио, резервисао смештај, регулисао превоз и пун воље и жеље кренуо на одмор. Пут од 229 километара, колико има од Београда до Златибора, уместо за три сата прешао сам за четири и по сата. Стекао сам лепе утиске путујући од Београда до Чачка новим ауто-путем. А она сам кренуо од Чачка ка Ужицу и ту доживео прави шок. На целој деоници изводе се радови и то на четири позиције тако да су колоне и чекања били неминовни. Патроле саобраћајне полиције није било нигде, уместо њих саобраћај регулишу радници путари који црвеним и зеленим барјачићима наизменично пропуштају возила у обе колоне дуге и по километар и више. Доласку на Златибор сада сам се више радовао због краја овог мукотрпног и дугог путовања неголи због доласка на жељену дестинацију.

Пошто сам се сместио, пошао сам у обилазак некада лепог и посећеног краја, познатог по очуваној природи, чистом ваздуху и води. Одмах сам видео да је Златибор слабо посећен и да има мало гостију. Више је ту сталних житеља, а посебно сезонских грађевинских радника који су преплавили ову планину. Сам центар Златибора, Краљев трг, потпуно је разрушен, језеро је исушено и изводе се грађевински радови са неколико машина и мало радника на градилишту. Због шута и машина најбоље је избегавати то место које ми је било драго и где се могло прошетати и освежити у много ресторана и кафића. Објекат у коме сам био смештен налази се  у делу званом Палисад, а ту су и одмаралишта РТС-а и Института „Кирило Савић” и вила „Јадар”. Разговарао сам са неколико грађана који живе на Златибору и сазнао да је последњих година права експлозија градње хотела, апартмана и кућа. Многи не верују да се то ради плански и у складу са донетим урбанистичким решењима, већ се све изводи стихијски и давно је измакло контроли. Инвеститори су како из Србије тако и из иностранства, мада се то не може видети са табли које свако градилиште треба да има.

Кад шетате појединим деловима Златибора имате утисак да сте у неком граду са вишеспратницама, без довољно паркинг места и са још увек несређеним тротоарима и улицама. Добити туристичку информацију, флајер или карту захтева од посетилаца много сналажљивости и напора.. На Златибору је сада атракција „ЕЛ Пасо сити”, на чијем проспекту нема српских вајата већ америчких салона, индијанских шатора и кактуса из Аризоне. Најсмешнији ми је слоган „Осетите дух Дивљег запада”. То се нуди усред Златибора?!

Могао бих још много тога изнети , али ме све наводи на закључак да општина Чајетина нема план и визију развоја Златибора. Утисак је па се објекти граде свуда и по пројектима који се не уклапају у амбијент како по изгледу тако и по величини. Са оваквим темпом градње Златибор ће постати урбана средина која ће уништити све природне лепоте што су годинама красиле ову планину. Наслов чланка „Град Златибор”, није случајан јер Златибор по обиму изграђености то и јесте.

Драган Паскаш,
Београд