Grad Zlatibor

Zbog pandemije virusa korona i svih stanja i upozorenja opredelio sam se ove godine za odmor u Srbiji. Odluka je pala na Zlatibor gde sam boravio pre više godina. Sve sam na vreme uradio, rezervisao smeštaj, regulisao prevoz i pun volje i želje krenuo na odmor. Put od 229 kilometara, koliko ima od Beograda do Zlatibora, umesto za tri sata prešao sam za četiri i po sata. Stekao sam lepe utiske putujući od Beograda do Čačka novim auto-putem. A ona sam krenuo od Čačka ka Užicu i tu doživeo pravi šok. Na celoj deonici izvode se radovi i to na četiri pozicije tako da su kolone i čekanja bili neminovni. Patrole saobraćajne policije nije bilo nigde, umesto njih saobraćaj regulišu radnici putari koji crvenim i zelenim barjačićima naizmenično propuštaju vozila u obe kolone duge i po kilometar i više. Dolasku na Zlatibor sada sam se više radovao zbog kraja ovog mukotrpnog i dugog putovanja negoli zbog dolaska na željenu destinaciju.

Pošto sam se smestio, pošao sam u obilazak nekada lepog i posećenog kraja, poznatog po očuvanoj prirodi, čistom vazduhu i vodi. Odmah sam video da je Zlatibor slabo posećen i da ima malo gostiju. Više je tu stalnih žitelja, a posebno sezonskih građevinskih radnika koji su preplavili ovu planinu. Sam centar Zlatibora, Kraljev trg, potpuno je razrušen, jezero je isušeno i izvode se građevinski radovi sa nekoliko mašina i malo radnika na gradilištu. Zbog šuta i mašina najbolje je izbegavati to mesto koje mi je bilo drago i gde se moglo prošetati i osvežiti u mnogo restorana i kafića. Objekat u kome sam bio smešten nalazi se  u delu zvanom Palisad, a tu su i odmarališta RTS-a i Instituta „Kirilo Savić” i vila „Jadar”. Razgovarao sam sa nekoliko građana koji žive na Zlatiboru i saznao da je poslednjih godina prava eksplozija gradnje hotela, apartmana i kuća. Mnogi ne veruju da se to radi planski i u skladu sa donetim urbanističkim rešenjima, već se sve izvodi stihijski i davno je izmaklo kontroli. Investitori su kako iz Srbije tako i iz inostranstva, mada se to ne može videti sa tabli koje svako gradilište treba da ima.

Kad šetate pojedinim delovima Zlatibora imate utisak da ste u nekom gradu sa višespratnicama, bez dovoljno parking mesta i sa još uvek nesređenim trotoarima i ulicama. Dobiti turističku informaciju, flajer ili kartu zahteva od posetilaca mnogo snalažljivosti i napora.. Na Zlatiboru je sada atrakcija „EL Paso siti”, na čijem prospektu nema srpskih vajata već američkih salona, indijanskih šatora i kaktusa iz Arizone. Najsmešniji mi je slogan „Osetite duh Divljeg zapada”. To se nudi usred Zlatibora?!

Mogao bih još mnogo toga izneti , ali me sve navodi na zaključak da opština Čajetina nema plan i viziju razvoja Zlatibora. Utisak je pa se objekti grade svuda i po projektima koji se ne uklapaju u ambijent kako po izgledu tako i po veličini. Sa ovakvim tempom gradnje Zlatibor će postati urbana sredina koja će uništiti sve prirodne lepote što su godinama krasile ovu planinu. Naslov članka „Grad Zlatibor”, nije slučajan jer Zlatibor po obimu izgrađenosti to i jeste.

Dragan Paskaš,
Beograd