Косово је миноран проблем за исламске земље

Иако је Авганистан први повукао ногу, до сада је тек неколико држава чланица Организације исламске конференције признало независност јужне српске покрајине (Турска, Албанија, Сенегал и Буркина Фасо). Ситуација у Дарфуру и Нагорно Карабаху, етничке тензије у Индонезији, а пре свега страх од могуће поделе Ирака су кључни разлози зашто Саудијска Арабија, али и остале утицајне исламске земље још нису признале Косово као државу, тврди дипломата Оливер Потежица, аутор студије „Организација исламске конференције”, прве такве на простору бивше Југославије у издању „Филипа Вишњића”.

„После рата у Авганистану 2001. али и у Ираку две године касније, исламски свет је схватио да су наступили тектонски поремећаји у међународним односима. У страху да се глобалне промене не сломе на њима, за већину исламских земаља Косово је миноран проблем. Не могу да га заобиђу, што показује и тачка 62. завршног коминикеа са самита ОИК-а у Дакару у марту ове године, али је то далеко од опште сагласности да треба признати независност овог дела српске територије”, истиче овај стручњак за Блиски исток и исламски свет.

Потежица који 20 година прати рад Организације исламске конференције, једине међународне организације засноване на верском принципу, каже да га не чуди што су лидери ових држава у Дакару о Косову усвојили далеко блажи став него Европска унија. „Косово је преседан у међународним односима и директна претња по стабилност многих држава ОИК-а које имају сличне проблеме. Зато су у Дакару у марту ове године усвојили необавезујући став да је Конференција исламских земаља само примила к знању да је Скупштина Косова 17. фебруара 2008. године усвојила Декларацију о независности и изразила солидарност са народом Косова. ОИК је уједно подсетио да се стално интересује за судбину муслимана на Балкану”, објашњава наш некадашњи амбасадор у Јордану. Политичари из Приштине као гости присутни су на скуповима ОИК-а од ванредног министарског састанка у Џеди 1992. године. На последњем самиту у Дакару присуствовао је министар образовања Енвер Хоџај, али упркос томе Косово не може да рачуна да ће постати члан ове утицајне организације.

„Према последњим изменама Повеље три су основна услова да нека држава постане пуноправна члан ОИК-а: да је члан УН, да има већинско муслиманско становништво и да се о томе консензусом сагласи 57 чланица ове организације. Према томе Косово, али ни Еритреја не могу постати чланице Организације исламске конференције” објашњава Потежица који је у својој књизи анализирао настанак и развој ОИК-а али и дао структуру 73 органа ове у међународним односима све утицајније организације.

Од 1969. године када су се у Рабату састали лидери исламских земаља због паљења џамије Ал Акса у Јерусалиму до сада је одржано 11 самита. Чланице ОИК-а су и земље у којима муслимани нису већина – Мозамбик, Габон, Уганда, Суринам или Нигерија где је вођен рат између муслимана и хришћана. „До последње промене Повеље у марту ове године било је врло двосмислено које су земље исламске. Довољно је било да поднесу пријаву и да се са тим сложи две трећине чланица ОИК-а. Ту могућност која је сада исцрпена искористиле су многе сиромашне афричке земље како би оствариле неке своје спољнополитичке циљеве”, објашњава Оливер Потежица.

ОИК се развио у правог гиганта у међународним односима са бројним независним телима попут Исламске банке за развој са капиталом од неколико десетина милијарди долара, Исеска (исламска организација за образовање, науку и културу), Исламске привредне коморе, Међународне исламске академије… „ОИК је створио и уже тело Извршни комитет које ће се бринути о спровођењу бројних резолуција, само на самиту у Техерану 1997. године их је донето око 200, а по угледу на УН хоће да оснује и међународни исламски суд правде који би судио на основу шеријатског права, али та идеја још није заживела” каже аутор књиге „Организација исламске конференције”.

Потежица каже да је ОИК по неким карактеристикама налик не само на УН и ОЕБС већ и Европску унију. Исламске земље раде и на стварању исламског заједничког тржишта и то је предвиђено десетогодишњим акционим планом на самиту у Меки 2005. године.

М. Пешић

-----------------------------------------------------------

Србија не може ни међу посматраче

Међу сталним посматрачима ОИК-а су Русија, Босна и Херцеговина, Тајланд и Централноафричка Република, а амерички председник Џорџ Буш је прошле године именовао специјалног амбасадора са седиштем у Џеди коме је циљ да развија односе са овом организацијом.

„На нашим границама имамо једног члана ОИК-а, Албанију, али и једног посматрача Босну и Херцеговину. У Србији са Косметом има 18 одсто муслимана и у нашем је интересу је да са овом организацијом остварујемо контакте, ако већ не можемо да постанемо посматрач. Због нове Повеље да бисмо добили посматрачки статус неопходно је да се с консензусом сложе све државе чланице ОИК-а”, каже Оливер Потежица.