Kosovo je minoran problem za islamske zemlje

Iako je Avganistan prvi povukao nogu, do sada je tek nekoliko država članica Organizacije islamske konferencije priznalo nezavisnost južne srpske pokrajine (Turska, Albanija, Senegal i Burkina Faso). Situacija u Darfuru i Nagorno Karabahu, etničke tenzije u Indoneziji, a pre svega strah od moguće podele Iraka su ključni razlozi zašto Saudijska Arabija, ali i ostale uticajne islamske zemlje još nisu priznale Kosovo kao državu, tvrdi diplomata Oliver Potežica, autor studije „Organizacija islamske konferencije”, prve takve na prostoru bivše Jugoslavije u izdanju „Filipa Višnjića”.

„Posle rata u Avganistanu 2001. ali i u Iraku dve godine kasnije, islamski svet je shvatio da su nastupili tektonski poremećaji u međunarodnim odnosima. U strahu da se globalne promene ne slome na njima, za većinu islamskih zemalja Kosovo je minoran problem. Ne mogu da ga zaobiđu, što pokazuje i tačka 62. završnog kominikea sa samita OIK-a u Dakaru u martu ove godine, ali je to daleko od opšte saglasnosti da treba priznati nezavisnost ovog dela srpske teritorije”, ističe ovaj stručnjak za Bliski istok i islamski svet.

Potežica koji 20 godina prati rad Organizacije islamske konferencije, jedine međunarodne organizacije zasnovane na verskom principu, kaže da ga ne čudi što su lideri ovih država u Dakaru o Kosovu usvojili daleko blaži stav nego Evropska unija. „Kosovo je presedan u međunarodnim odnosima i direktna pretnja po stabilnost mnogih država OIK-a koje imaju slične probleme. Zato su u Dakaru u martu ove godine usvojili neobavezujući stav da je Konferencija islamskih zemalja samo primila k znanju da je Skupština Kosova 17. februara 2008. godine usvojila Deklaraciju o nezavisnosti i izrazila solidarnost sa narodom Kosova. OIK je ujedno podsetio da se stalno interesuje za sudbinu muslimana na Balkanu”, objašnjava naš nekadašnji ambasador u Jordanu. Političari iz Prištine kao gosti prisutni su na skupovima OIK-a od vanrednog ministarskog sastanka u Džedi 1992. godine. Na poslednjem samitu u Dakaru prisustvovao je ministar obrazovanja Enver Hodžaj, ali uprkos tome Kosovo ne može da računa da će postati član ove uticajne organizacije.

„Prema poslednjim izmenama Povelje tri su osnovna uslova da neka država postane punopravna član OIK-a: da je član UN, da ima većinsko muslimansko stanovništvo i da se o tome konsenzusom saglasi 57 članica ove organizacije. Prema tome Kosovo, ali ni Eritreja ne mogu postati članice Organizacije islamske konferencije” objašnjava Potežica koji je u svojoj knjizi analizirao nastanak i razvoj OIK-a ali i dao strukturu 73 organa ove u međunarodnim odnosima sve uticajnije organizacije.

Od 1969. godine kada su se u Rabatu sastali lideri islamskih zemalja zbog paljenja džamije Al Aksa u Jerusalimu do sada je održano 11 samita. Članice OIK-a su i zemlje u kojima muslimani nisu većina – Mozambik, Gabon, Uganda, Surinam ili Nigerija gde je vođen rat između muslimana i hrišćana. „Do poslednje promene Povelje u martu ove godine bilo je vrlo dvosmisleno koje su zemlje islamske. Dovoljno je bilo da podnesu prijavu i da se sa tim složi dve trećine članica OIK-a. Tu mogućnost koja je sada iscrpena iskoristile su mnoge siromašne afričke zemlje kako bi ostvarile neke svoje spoljnopolitičke ciljeve”, objašnjava Oliver Potežica.

OIK se razvio u pravog giganta u međunarodnim odnosima sa brojnim nezavisnim telima poput Islamske banke za razvoj sa kapitalom od nekoliko desetina milijardi dolara, Iseska (islamska organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu), Islamske privredne komore, Međunarodne islamske akademije… „OIK je stvorio i uže telo Izvršni komitet koje će se brinuti o sprovođenju brojnih rezolucija, samo na samitu u Teheranu 1997. godine ih je doneto oko 200, a po ugledu na UN hoće da osnuje i međunarodni islamski sud pravde koji bi sudio na osnovu šerijatskog prava, ali ta ideja još nije zaživela” kaže autor knjige „Organizacija islamske konferencije”.

Potežica kaže da je OIK po nekim karakteristikama nalik ne samo na UN i OEBS već i Evropsku uniju. Islamske zemlje rade i na stvaranju islamskog zajedničkog tržišta i to je predviđeno desetogodišnjim akcionim planom na samitu u Meki 2005. godine.

M. Pešić

-----------------------------------------------------------

Srbija ne može ni među posmatrače

Među stalnim posmatračima OIK-a su Rusija, Bosna i Hercegovina, Tajland i Centralnoafrička Republika, a američki predsednik Džordž Buš je prošle godine imenovao specijalnog ambasadora sa sedištem u Džedi kome je cilj da razvija odnose sa ovom organizacijom.

„Na našim granicama imamo jednog člana OIK-a, Albaniju, ali i jednog posmatrača Bosnu i Hercegovinu. U Srbiji sa Kosmetom ima 18 odsto muslimana i u našem je interesu je da sa ovom organizacijom ostvarujemo kontakte, ako već ne možemo da postanemo posmatrač. Zbog nove Povelje da bismo dobili posmatrački status neophodno je da se s konsenzusom slože sve države članice OIK-a”, kaže Oliver Potežica.