Дијалогом до компромиса

Обнављањем дијалога са Приштином Република Србија се ненадано нашла у скоро безизлазној ситуацији. Победом албанске партије „Самоопредељење” на приштинским изборима дошло је до преокрета у приштинском приступу дијалогу са Републиком Србијом. Приштинска страна више није била вољна да разговара о било чему другом сем о условима под којим би дошло до међусобног признања и учлањења тада већ републике Косова у Уједињене нације. Јавно су истакнути захтеви Приштине које је сада бивши коалициони партнер „Самоопредељења” сажео у пет тачака; 1. Очување територијалног интегритета Косова, 2. Поштовање Устава Косова, 3. Међусобно признање, 4. Учлањење Косова у УН, 5. Наплата ратне штете од Републике Србије.

За ове тачке може се рећи да су прихватљиве за све Албанце од грчке границе до највишег врха Копаоника.  Сем тога, преговори се воде под покровитељством Француске и Немачке,  као и Сједињених Држава, земаља које не само да су признале независну републику Косово, већ су и активно учествовале у свим ратовима на тлу бивше Југославије против различитих српских војних формација, а на крају и у нападу на саму Републику Србију како би јој отеле Косово. Учешће ових сила у дијалогу тражила је Приштина и то добила, док предлог Србије да се у дијалог укључи и Русија очигледно није успео. Наизглед потпуно безнадежна ситуација.

Међутим, сетимо се притиска великих сила на Србију 1915. године да Србија уступи део Македоније Бугарској. У исто тако безнадежној ситуацији када су велике силе уцењивале Србију подршком у рату, српски преговарач г. Пашић је то хладно одбио знајући цену коју би Србија морала да плати. Само за три године Бугарска је била та која је морала Србији да уступи део своје Македоније. Сада би требало да и Србија постави своје захтеве; 1. Очување територијалног интегритета Републике Србије, 2. Поштовање Устава Републике Србије, 3. Референдум у Републици Србији о покрајини Косово и Метохија, наравно референдум на целој територији републике, као што то заступа САД за Украјину, 3. Реинтеграција Косова и Метохије у правни систем Републике Србије.

Захтеви Приштине су у ствари само први корак ка присаједињењу Косова и Метохије Албанији, што лидер „Самоопредељења” и не крије. Свака тачка је добро промишљена и води ка том циљу. Прва тачка је ту  да се случајно неки део бивше покрајине не додели Србији. Овде треба истаћи да је изгледа у досадашњим разговорима било речи и о томе. Један високи амерички званичник је изјавио да је српска страна предложила такво разграничење, чак нудећи и део садашње територије републике. Бар до сада наша страна ово није демантовала. Друга тачка одбацује сваку могућност стварања било какве асоцијације српских општине јер је то противно њиховом Уставу.

Постављање овако два опречна предлога на дневни ред могло би, кроз дуготрајне и сложене преговоре, да доведе до неког компромиса којим би делимично биле задовољне обе стране и до успостављања једне правне и либералне државе која не би била заснована на етничком принципу него на владавини права као што је то случај у свим слободним и просперитетним земљама на Западу.

Раде Калик,
Београд