Ревизори по мери партија

Формирање Државне ревизорске институције, после скоро годину и по дана закашњења, ушло је у завршну фазу избором њеног Савета на седници Скупштине Србије. Тиме је, рекло би се, са формалне стране учињен најзначајнији корак да се и Србија сврста у ред земаља чије су јавне финансије изложене увиду и непристрасној контроли ревизора. Још у време предлагања имена чланова тог високог тела, које, између осталог, треба да бди над законитим трошењем не само државног новца ,било је стрепњи да Савет, састављен од партијских људи, без обзира на стручност, неће моћи да одговори свим изазовима, поготово политичким притисцима. Председник, потпредседник и члан савета долазе из редова ДС, док су по један члан из Г17+ и Нове Србије.

На наше питање, може ли овако изабрани Савет да одговори свим задацима, али и евентуалним политичким и другим притисцима, управо зато што су у њему људи које су "делегирале" партије на власти, професор др Љубиша В. Станојевић, са катедре за рачуноводство и ревизију Универзитета "Сингидунум", каже да та чињеница може бити, одиста, отежавајућа, али да, ипак, ваља сачекати и избор државног ревизора, као непосредног "извршиоца послова".

Шта се очекује од ДРИ? Да сваке године врши ревизију буџета Србије, локалних власти, али и контролише рад фондова, НБС, јавних предузећа, политичких странка и корисника средстава ЕУ, као и трошење донација и међународне помоћи... Све то драматично указује на значај ове институције, каже др Станојевић и додаје да у свим тим институцијама постоји несумњив утицај политичких странака. Састављање врхунског органа ДРИ на бази страначког паритета може бити у директном конфликту интереса са партијском политиком, иако је законодавац прецизирао да је функција члана Савета неспојива са "обављањем других послова који би могли негативно да утичу на њихову самосталност, непристрасност и друштвени углед, као и на поверење и углед институције". У члану 13. прописа о државној ревизији јасно је речено да "чланови Савета не могу довести у питање независност при доношењу својих одлука, као ни независност институције".

Да ли је то довољно за одбрану професионалног интегритета Савета?

"Остављање оваквог амбивалентног тумачења прописа, очигледно је плод страначких интереса, који ће имати доминантан утицај на рад ДРИ. Да ли ће државни ревизор обављати свој узвишени посао пуним капацитетима и оправдати своју основну функцију, да буде независан у раду и да истинито и објективно изражава мишљење о финансијским извештајима буџетских корисника, остаје да се види. Али много тога указује на оправданост извесне зебње", каже др Станојевић. Ово тим пре што су у надлежности Савета битни елементи као што су доношење годишњег програма ревизије и акти којима се ближе одређује такав план, а све то може да утиче на утврђивања елемената политичке корупције, посебно код посланика или одборника и свим оним који су добили функције у државним предузећима и институцијама преко политичких структура.

Грађани с правом очекују од државног ревизора, кога бира партијски профилисан савет, да их извести да ли је влада склопила неповољне уговоре или се њене одлуке намерно погрешно спроводе у циљу личне или политичке добити. Наравно, овде се улога државног ревизора не исцрпљује, јер једна од битних његових улога јесте управо контрола владиних уговора. Да ли су извршени на законит начин или су неповољни по државу.

"Мислим да би скандал око уговора о концесији аутопута Хоргош – Пожега био избегнут да имамо државног ревизора. Можда би зато први задатак те институције, када се формира, управо требало да буде ревизија тог уговора", каже др Станојевић.

За директора и власника београдске ревизорске куће БДО БЦ Ексел Драгана Поповића, најважнија чињеница у целој овој причи јесте – да је Савет изабран. Од сада ће, по њему, субјекти ревизије бити недодирљиви директни, али и посредни корисници буџетских средстава. Извесно је у сваком случају да ће сви, хтели то или не, повести много више рачуна о трошењу пара из буџета и желети да подигну стручни ниво вођења својих књига. Смањиће ризик од одговорности коју повлачи неадекватно трошење новца или, пак, књижење прихода и трошкова, што за собом може да повуче прекршајну, али и кривичну пријаву.

Последњих дана, како примећује Поповић, било је неповољних коментара на начина избора чланова Савета. Не спорећи нека од упозорења, Поповић, ипак, сматра да су странке предложиле професионалце који испуњавају услове прописане законом. По њему, сумња да ће они бити пристрасни у ревизији "свог" корисника буџетских средстава не стоји из неколико разлога. Понајпре, зато што Савет неће непосредно обављати ревизије. Његов задатак је да направи програм рада којим ће бити утврђени приоритети у организацији и формирању стручних служби. Пошто неће радити ревизију, можда ће моћи да утиче да се неки од "наших" субјеката заобиђу ове, па можда и следеће године, али, сигурно, сви једног дана морају да дођу на ред. "Ревизију ће, по свој прилици, радити комерцијалне ревизорске фирме, из земље или иностранства. Савет, једноставно, нема капацитет за то и, у крајњој линији, то му и није посао. Комерцијалне фирме, нарочито међународне, због своје репутације неће дозволити да се на њихово мишљење утиче из било које политичке опције, па ће квалитет њиховог рада бити у складу са међународним стандардима и, верујем, према очекивањима законодавца", упозорава Поповић..