Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мрежа пуца због „дивљака”

Закон о изградњи објеката из 2001. године нанео је доста мука „Електродистрибуцији Београд” јер је, како кажу, изазвао урбанистички хаос у главном граду, после чега је, наглашавају у комуналном градском предузећу, дошло и до енергетског ршума у граду. Тешкоће око електроснабдевања имају корене и у ранијем периоду тако да, каже Стеван Милићевић, директор ЕДБ-а, становници насеља која се већ годинама сусрећу са тим проблемом и ове зиме могу да очекују дуге и честе прекиде у снабдевању струјом.

– Кривци за то су државне и градске власти јер нам законски не дозвољавају да изградимо неопходне дистрибутивне објекте, а тамо где их има немамо дозволу да струју уведемо у бројна здања која нису легализована. Ни језгро Београда зимус неће имати одговарајући ниво поузданости у напајању струјом, све док се не изгради трафостаница „Београд 20” у Миријеву – истиче Милићевић.

Проблем је у томе што ЕДБ у срединама где цвета дивља градња, као што је Калуђерица, има довољно струје да снабде потрошаче, али им законски прописи сметају да уведу електричну енергију у њихове домове. То за собом повлачи нови проблем јер се онда житељи Калуђерице, Ледина и Миљаковачке шуме, на пример, „на дивље” прикључују на електромрежу, оптерећују је, изазивају кварове, па струју често немају ни они који су је легално добили.

– Не кривим грађане који нам краду струју, не могу људи као у средњем веку куће да осветљавају свећама. Они траже да им уведемо струју и хоће да је плаћају, али закон нам не дозвољава да на мрежу прикључимо нелегалне објекте или оне који нису до 13. маја 2003. године пријављени за легализацију. Па знате ли колико је здања без дозволе изграђено после 2003. године, а ако их прикључимо на електромрежу, терете нас да смо учинили кривично дело. Онда они нађу мајстора који их „на дивље” накачи на нашу мрежу. У више наврата сам од Велимира Илића, министра за инфраструктуру, и Александра Поповића, министра за енергетику, тражио измену закона. Рекли су да сам у праву, да ће помоћи, али када дођемо до правника, они кажу да не може тако и проблем годинама стоји – истиче Милићевић.

Пре 2001. године постојала је градска одлука којом је била решена ова нелогичност. У Калуђерици је проблем због честих преоптерећења мреже протекле зиме нарочито био видљив. У ЕДБ-у кажу да је апсурд што су тамо изградили трафо, да би све нелегалне потрошаче могли да подмире струјним напајањем, али то је законски неизводљиво. Када се нелегално прикључе, онда се и греју на струју, јер је не плаћају, па преоптерећују мрежу.

– Када зими због преоптерећења постојеће мреже настане квар, није крива ЕДБ, већ власти које су дозволиле нелегалну градњу у Београду. У нелегално саграђеним насељима као Алтини и Миљаковачкој шуми куће нису уцртане у планска документа, па не можемо онда да добијемо планове коридора којима би поставили електромрежу и наравно да ће тамо да цвета крађа струје. Чинимо све што је могуће да спречимо кварове услед преоптерећења мреже и не кривимо чиновнике из градских секретаријата, који само раде оно што им је наложено, већ људе на вишим нивоима који не дозвољавају да подзаконским документима решимо проблем – истиче директор Милићевић.

Према његовом мишљењу, постоје два решења. Прво, да сруше све нелегалне објекте, што сумња да је изводљиво, јер би онда требало сравнити са земљом Алтину, Калуђерицу и Миљаковачку шуму, на пример. Друго решење директор ЕДБ-а види у издавању привремених прикључака нелегалним објектима, па ако касније надлежни донесу одлуку да их руше, неће ни бити трајно увршћени у електромрежу.   

Сандра Алагић, представник за медије ЕДБ-а, истиче да овај проблем треба ургентно решити неком законском изменом, како би бар неке објекте пре почетка зиме прикључили на мрежу.

– У Београду је већи хаос него у другим градовима и када у њему, због „дивљих” прикључака, нестане струје није исто као када је нема у Лесковцу – објашњава Алагићева.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.