„Фантоми” утајили 14,8 милијарди динара

Током прошле године откривене су 92 такозване перачке и фантомске фирме за које је познато да су главни покретачи сиве економије у Србији. Реч је о фирмама које на разноразне начине покушавају да изиграју закон и „помогну” предузећима – која иначе регуларно послују – да утаје порез.

Пореска управа је због тога поднела 1.364 кривичне пријаве, а износ изгубљеног прихода, односно утајеног пореза је скоро 15 милијарди динара. Како стоји у извештају о раду владе за прошлу годину, утврђени су новооткривени јавни приходи у укупном износу од 24,8 милијарди динара.

Проф. др Горан Радосављевић, с универзитета ФЕФА, указује да, генерално гледано, поменути број перачких фирми није велики будући да у нашој земљи послује на стотине хиљада правних лица и предузетника.

– Истовремено, чини се и да је добар помак ако се узме у обзир висина избегнутог пореза од 14,8 милијарди динара, јер је протеклих година та свота бивала и знатно већа – каже наш саговорник.

Разлоге за опстајање таквих фирми треба сагледати с две стране.

– С једне стране, заказала је држава зато што не спроводи законе и спроводи контролу, али и закони у којима перачи увек нађу рупу да преваре и државу и порезнике. Па док их не ухвате – истиче Радосављевић.

На питање колико се годишње по овом основу оштети буџет, одговара да су процене различите и да иду чак и до 20 одсто БДП-а годишње, значи толико се изгуби услед сиве економије.

Он истиче да није реално очекивати да се сива економија и постојање ових фантомских фирми анулирају, јер то нигде у свету није успело, али се мора настојати да им се уђе у траг и прекине утаја.

– Сива економија се и у земљама Европске уније исказује двоцифреним бројевима. Неки од начина спречавања масовне злоупотребе и избегавања плаћања пореза јесу боља координација инспекцијских служби, али и ефикаснији правосудни систем – сматра проф. Радосављевић. Казне су, истиче, различите – од новчаних до затворских, у зависности од висине утајеног пореза.

Сектори у којима се порез таји су различити, од угоститељства до грађевинарства. Генерално, фантомске фирме се оснивају с намером избегавања плаћања пореза у свакој области. Оне се оснивају како би предузетницима омогућили нелегалне послове и утају, а у нашим условима их није тешко ни основати. Упућени у проблематику објашњавају да је у почетку тешко и утврдити да ли је реч о чистој или о перачкој фирми јер се предузећа оснивају врло брзо и с улогом не већим од 100 евра. У Пореској управи подсећају да је раније за отварање фирми било потребно 5.000 долара, а сада од 2.000 до 3.000 динара.

Проблем је што од тренутка када почне да се обавља делатност и док порезници примете сумњиве нелегалне радње, таква фирма се угаси и нестане због чега се и зове фантомска.

Такође, проблем је и у томе када је више фирми регистровано на једној адреси јер те особе или не постоје или их порезници не могу наћи. Притом, ако је фирма регистрована на старију особу, што се најчешће дешава, држава не може да наплати потраживање, порез или нешто друго, јер та особа нема никакав капитал.

Поводом фантомских предузећа порезници се слажу да је најчешће реч о нелегалном увозу, извозу или финансијским трансакцијама. Дакле, примера ради, на царини фирма покаже сву уредну документацију, али док стигне на проверу до тржишне инспекције, они су већ продали робу и угасили фирму.

Проблем порезницима праве и удружења као посебна врста фантомских фирми. То и нису фирме него су основане по Закону о удружењу, значи нису профитабилне.

Када пореска управа уђе у траг овим предузећима, фантомима се одмах одузима ПИБ и онемогућава рад, а Агенција за привредне регистре не дозвољава власницима или власнику да промене податке у регистру.

Пореска полиција потом од банака тражи податке о фирмама које су фантому уплаћивале паре на рачун.

Најчешће се на овај начин покушава избећи плаћање ПДВ-а, и то неоснованим коришћењем претходног пореза из лажних рачуна перачких и фантомских фирми.

Најједноставнији начин да се порез не плати јесте да правно лице пребаци новац на пословне рачуне фантома чији власник потом подиже кеш и враћа новац правним лицу које је уплатило, уз задржавање накнаде, односно провизије.

Примера ради, ако фирма има на рачуну пет милиона динара, а хоће да дође до готовине, она проналази фантома који ће јој издати фрактуру на три милиона за испоруку неке робе. Од тога су два милиона за робу и милион за ПДВ. За уплаћени новац ће се прво одбити ПДВ, а перачу ће бити исплаћена провизија од пет или 10 одсто, како се већ актери нелегалне трансакције договоре, за услугу лажног фактурисања.

После свега, тужилаштво је на потезу да казни пераче и фантоме, а што су казне оштрије, већа је вероватноћа да ће се проценат сиве економије смањивати.