Музичка математика

Наизглед веома удаљени: алгоритми, видео, компјутерски модели имузика, вечерас ће бити сједињени у уметничку целину. Поменути елементи биће део вечерашњег концерта у Скупштини града Београда, од 21 сат, када ће бити представљена дела наше композиторке Катарине Миљковић. НадаКолунџија(клавир), АлександарЛатковић(виолончело) иБеоградскикамерниоркестар „ЉубицаМарић” извешће њена позната дела: Рондо, Секвенцазагудачкиоркестар и „Нити”, као и нова „nkScape” и„Cracking” заиграча, електроникуивидео.

Програм је замишљен као мост између онога што је Катарина Миљковић компоновала у Београду касних осамдесетих година прошлог века и онога што данас ствара у Бостону где живи.

– Време док сам студирала било је веома засићено неокласиком, тако да ми је била потребна комплетно нова и чиста форма. Зато ми је редукција музичког материјала била веома ослобађајућа и инспиративна, па сам се посветиламинимализму. Међутим, временом се мој музички језик развијао до мултимедијалних дела која се изводеуз електронику, и генераторе који развијају тон и пројектују га у простор и време, прича Катарина Миљковић.

На промену у музичком изразу утицао је и одлазак у Бостон1992. године, где је Катарина Миљковић ослушкивала бројне америчке правце, истраживала музичке границе, и убрзо докторирала на New England Conservatory of Music где данас ради као професор. Тема доктората: „Апликације фракталне геометрије природе на музику”…

– Француски математичар Беноа Манделброт установио је теорију фрактала, анализирајућиразне облике из природе. Његова књига „Фрактална геометрија природе” почиње размишљањемкако не постоје начини да се измере облак или облик неког листа, да би он  сам пoнудио фракталну геометрију помоћу које овим облицима може да се приступи. Фрактална геометрија односи се на облике, тзв. генераторе, који се у сложеним структурама понављају на различитим нивоима. Ако узмемо за пример једну планину, врло је вероватно да ће бар један њен пропланак имати исти облик као та планина. Или, ако посматрате обалу, све увале на обали, до последњег каменчића, имаће одређену сличност. Све се, дакле, понавља, као и у музици где се фразе развијају сличномлогиком. Чар фракталне геометрије и јесте у томе да се никад не понови исти облик, да увек постоји нека врста одступања која један облик, односнонеку музику, чини живом, чини уметношћу, каже композиторка и додаје: 

– Студентима зато често цртам графове и показујем фракталну конструкцију у делима Баха, Лигетија, Шопена. Занимљиво је да је сваки генијални композитор постигао баланс реда и хаоса, јер уз фантастичан ред увек иду и извесна одступања. Када је све правилно, губимо интерес, а свака неправилност креира ишчекивање и буди нашу пажњу. Зато у музици мора стално да буде напетости и њеног разрешења, како игра са слушаочевим очекивањима никад не би престала.

Дела Катарине Миљковић извођена су у Бостону а, како сазнајемо, у припреми је композиција за соло виолину и видео, намењена нашој виолинисткињи Ани Милосављевић и извођењу у Њујорку. Инспирацију и даље налази у природи и, како каже, докчесто слуша добовање кише, изнова се пита како се правитаква „музика”...