Muzička matematika

Naizgled veoma udaljeni: algoritmi, video, kompjuterski modeli imuzika, večeras će biti sjedinjeni u umetničku celinu. Pomenuti elementi biće deo večerašnjeg koncerta u Skupštini grada Beograda, od 21 sat, kada će biti predstavljena dela naše kompozitorke Katarine Miljković. NadaKolundžija(klavir), AleksandarLatković(violončelo) iBeogradskikamerniorkestar „LjubicaMarić” izvešće njena poznata dela: Rondo, Sekvencazagudačkiorkestar i „Niti”, kao i nova „nkScape” i„Cracking” zaigrača, elektronikuivideo.

Program je zamišljen kao most između onoga što je Katarina Miljković komponovala u Beogradu kasnih osamdesetih godina prošlog veka i onoga što danas stvara u Bostonu gde živi.

– Vreme dok sam studirala bilo je veoma zasićeno neoklasikom, tako da mi je bila potrebna kompletno nova i čista forma. Zato mi je redukcija muzičkog materijala bila veoma oslobađajuća i inspirativna, pa sam se posvetilaminimalizmu. Međutim, vremenom se moj muzički jezik razvijao do multimedijalnih dela koja se izvodeuz elektroniku, i generatore koji razvijaju ton i projektuju ga u prostor i vreme, priča Katarina Miljković.

Na promenu u muzičkom izrazu uticao je i odlazak u Boston1992. godine, gde je Katarina Miljković osluškivala brojne američke pravce, istraživala muzičke granice, i ubrzo doktorirala na New England Conservatory of Music gde danas radi kao profesor. Tema doktorata: „Aplikacije fraktalne geometrije prirode na muziku”…

– Francuski matematičar Benoa Mandelbrot ustanovio je teoriju fraktala, analizirajućirazne oblike iz prirode. Njegova knjiga „Fraktalna geometrija prirode” počinje razmišljanjemkako ne postoje načini da se izmere oblak ili oblik nekog lista, da bi on  sam ponudio fraktalnu geometriju pomoću koje ovim oblicima može da se pristupi. Fraktalna geometrija odnosi se na oblike, tzv. generatore, koji se u složenim strukturama ponavljaju na različitim nivoima. Ako uzmemo za primer jednu planinu, vrlo je verovatno da će bar jedan njen proplanak imati isti oblik kao ta planina. Ili, ako posmatrate obalu, sve uvale na obali, do poslednjeg kamenčića, imaće određenu sličnost. Sve se, dakle, ponavlja, kao i u muzici gde se fraze razvijaju sličnomlogikom. Čar fraktalne geometrije i jeste u tome da se nikad ne ponovi isti oblik, da uvek postoji neka vrsta odstupanja koja jedan oblik, odnosnoneku muziku, čini živom, čini umetnošću, kaže kompozitorka i dodaje: 

– Studentima zato često crtam grafove i pokazujem fraktalnu konstrukciju u delima Baha, Ligetija, Šopena. Zanimljivo je da je svaki genijalni kompozitor postigao balans reda i haosa, jer uz fantastičan red uvek idu i izvesna odstupanja. Kada je sve pravilno, gubimo interes, a svaka nepravilnost kreira iščekivanje i budi našu pažnju. Zato u muzici mora stalno da bude napetosti i njenog razrešenja, kako igra sa slušaočevim očekivanjima nikad ne bi prestala.

Dela Katarine Miljković izvođena su u Bostonu a, kako saznajemo, u pripremi je kompozicija za solo violinu i video, namenjena našoj violinistkinji Ani Milosavljević i izvođenju u Njujorku. Inspiraciju i dalje nalazi u prirodi i, kako kaže, dokčesto sluša dobovanje kiše, iznova se pita kako se pravitakva „muzika”...