Празна пушка

Лидер Нове Србије Велимир Илић запретио је првом човеку социјалиста Ивици Дачићу празном пушком, а истовремено успео и себи да пуца у ногу.

Апсурдно? Јесте, али не и немогуће. Изјавом да једва чека да оде у опозицију, па да у скупштини затражи оснивање анкетног одбора који би испитао „аферу кофер” и Дачићеву улогу у тој афери, Илић је практично поручио да он и његова коалиција више немају ниједан адут којим би социјалисте приволели националној влади. Прецизније речено, нити имају шта да им понуде, нити чиме да их уцењују.

Јер да има, Илић сигурно не би јавно потегао причу о подмићивању познату као „афера кофер”. Такви адути, ако се и потегну током преговора о коалицији, обично се показују иза затворених врата. Кад испливају у јавност, то је већ „кисело грожђе”.

Зашто је, дакле, Илићева прича о Дачићевом коферу празна претња? Зато што би, шта год да се каже на седницама анкетног одбора, прича о коферу остала само још једна у низу нерешених афера. Шта год да народњаци изнесу из полиције и БИА о Дачићу, остаће без последица, ако лидер СПС-а тада буде био у владајућој коалицији, која ће контролисати те ресоре. Поготово, ако социјалисти (можда и сам Дачић) буду задужени за полицију, као што се најављује.

Осим, ако Илић не верује да би полиција непристрасно обавила истрагу против свог шефа. Упркос томе што за последњих осам година ниједан бивши или актуелни министар чије се име доводило у везу са разним злоупотребама није осуђен.

Евентуалне нове информације о Дачићевој улози у „афери кофер”, вероватно би се појавиле у неким медијима, лидер социјалиста би то демантовао, његови коалициони партнери би рекли: судство је независно, одговараће свако за кога се утврди да је крив (што је реченица коју радо користе све странке), све би трајало неколико дана до неке нове афере. У најбољем случају, полиција и тужилаштво би саопштили да ће испитати све наводе, и на томе би се завршило.

С друге стране, ако би Илићу и пошло за руком да се у скупштини формира анкетни одбор, то би народњаке могло да доведе у позицију да и сами одговарају на нека непријатна питања. Од тога зашто о томе нису говорили пре две и по године када су ухапшени вицегувернер НБС Дејан Симић и члан СПС-а Владан Заграђанин, преко тога да ли је тачно да је неко из владе (и ко) упозорио Дачића да напусти Симићев стан пре упада полиције, до тога шта је полиција која је у претходној подели ресора њима припала, урадила по том питању.

А признање Илића „Политици” да је у том случају било неких компромиса отвара простор за питање колико је још таквих компромиса било.

Претњама попут ове Илићеве народњаци не само да губе кредибилитет, већ ризикују да умање и релативно добре резултате које је полиција под вођством министра Драгана Јочића постигла у борби против разних мафија.

Кажем релативно добре, зато што 1) је велики број крупних риба успео да избегне хапшење (као да их је неко на време упозорио) и 2) коначну оцену треба да дају судови, који још нису донели пресуде, а какве ће оне бити умногоме зависи од чврстине доказа које је полиција доставила тужилаштву.