Поглед у небеску механику

Ове године навршава се 50 година од смрти академикаМилутина Миланковића (28. мај 1879. – 12. децембар 1958), једног од наших најистакнутијих научника, пионира у истраживању утицаја астрономских чинилаца на промену Земљине климе, творца значајних патената и епохалних пројеката у области грађевинарства, и професора небеске механике и техничке физикеондашњег Филозофског факултета Универзитета у Београду. Тим поводом је недавно, у научниковој родној кући у Даљу, организован Међународни симпозијум „Стваралаштво Милутина Миланковића”. На скупу који су организовали САНУ, општина Ердут и Српско културно друштво„Просвјета” из Загреба, изложено је више од 20 радова на тему интердисциплинарног стваралаштва Милутина Миланковића.

Скуп је отворио председник Српске академије наука и уметности академик Никола Хајдин, док суу његовом раду учествовали и други представници САНУ, Универзитета и стручњаци из најразличитијих области које је обухватао рад истакнутог научника.

Милутин Миланковић је, као изразито свестран стваралац, иза себе оставио обимнадела непроцењиве научне вредности у светским оквирима. Међу њима су најзначајнији „Математичка наука о клими и астрономска теорија климатских колебања”(1930) и „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба” (1941). Уз то, био је изванредан математичар, астроном, али и експерт у области грађевинске механике. Широј јавности можда је најпознатији као реформатор јулијанског календара, надахнуто и посвећенички бавио се историјом науке и њеном популаризацијом. Осим тога,за собом је оставио и обимно аутобиографско дело „Успомене, доживљаји и сазнања”, у великој мери документарно-историјског карактера, у којем је осветлио доба и друштвено-историјски тренутак којем је и сам био сведок.

Упркос чињеници да је напустио атрактивне професионалне позиције у Бечу исвоје највеће професионалне успехе остварио управо радећи на Београдском универзитету, присуство различитих информација о Милутину Миланковићу на Интернету указује да је значају његовог рада знатно више пажње посвећено на светским него на домаћим презентацијама. На познатим интернет-претраживачима, уписивањем кључне речи, добија се приближно 440.000 иностраних сајтова са подацима о нашем славном научнику. Резултати претраживања домаћих интернет-сајтова исказани су двоцифреним бројевима.

Како за наш лист напомиње учесница овогодишњег скупа у Даљу, композиторкаВера Миланковић,симпозијум је био изванредно организован – као широки поглед на рад, активности и оно што је иза себе оставио један од најцитиранијих српских научника. Вера Миланковић посебно истиче велико залагање житеља Даља у организацији скупа, који су чак и током последњег рата одржавали његову гробницу. Како каже, „у току је једна врста међудржавне акције Србије и Хрватске да се научникова родна кућа обнови. Ми смо чак на овом скупу чули колико је учествовала Влада Србије, а колико Влада Хрватске. Усваком случају, Србија је на себе узела грађевинске радове, а Хрватска врт и унутрашњост куће”.

Вера Миланковић је на скупу представила новоиздање„Српског духовног календара”, својеврсну кантату инспирисану Миланковићевом реформомјулијанског календара.  

На самом крају, академик Хелмут Пихлер, који је на челу Аустријске академије наука и уметности, у поздравној поруци организаторима и учесницима симпозијума у Даљу, између осталог је поручио: „Милутин Миланковић је својим делима остварио научни рад који крчи нове путеве, а тиме је довео до напретка у поимању глобалних климатских колебања у последњих 600.000 година. Он се успешно и с великом акрибијомпосветио проблему описивања и нумеричког представљања – привременог исхода температурних појава на површинама планета – из јачине сунчевог зрачења и из механизма нашег планетарног система. На тај начин је створио астрономски основану теорију глобалних климатских колебања, која му је донела признање и дивљење научног света и која до данашњих дана није превазиђена.”

Марија Андријашевић

-------------------------------------------------------------------

У припреми и филм

Академик Федор Месингер, професор Универзитета у Вашингтону и један од организатораи учесника овогодишњег скупа, за наш лист каже да je Унеско значајно помогао скупкоји је одржан 2004. године, као и да је прихватио да буде покровитељ симпозијума који је у плану за наредну годину. „Још увек се нисмо пласирали за доделу средстава, али су нас упутили на њихова одговарајућа тела, а ту је и Међународна океанографска комисија која ће помоћи. Допис је послат централиУнеска у Паризу. Имам обећања од Џима Хансена, који је можда и највиђенији човек када је у питању бављење проблемима промене климе, и Андреја Бержеа, главног страног организатора и састављача програма 2004. године, који је пристао да сарађује”, додаје Месингер.

Као председник Одбора за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића, он напомиње да је у оквиру Републичког хидрометеоролошког завода формиран Регионални центар за праћење климатских промена, назван по имену Милутина Миланковића, као и да су Зборник радова посвећених Милутину Миланковићу, позоришна представа и краћи филм инспирисани његовим животом, у припреми.

-------------------------------------------------------------------

Миланковић у уметности

У својој уводној речи, академик Никола Хајдин је напоменуо да се – након веома успешног међународног симпозијума који је Српска академија наука и уметности организовала 2004. године поводом 125 година од рођења Милутина Миланковића, а који је превасходно био посвећен његовом научном опусу – јавила потреба за одржавањем нешто другачијег, интердисциплинарног и културолошког скупа. На њему би, осим радова чија је тема у уској вези са Миланковићевим научним радом, били изложени и они посвећени занимљивим детаљима из његовог живота, а потом, и његовом лику приказаном кроз различите видове уметничког израза – сликарство, музику и књижевност.

Тако су овом приликомсвоје радове изложили академици Светозар Кољевић, Федор Месингер, Петар Миљанић, Ђорђе Злоковић, Марко Ерцеговац, потом, дописни члан САНУ и председник Организационог одборасимпозијума Часлав Оцић, Зоран Кнежевићиспред Астрономске опсерваторије у Београду, Вера Миланковић, предавач на Музичкој академији у Београду, као и другиуважени научни радници и поштоваоци Миланковићевог дела.