Борба с пандемијом у условима инфодемије

Када се на „Гуглу”, највећем интернет претраживачу, укуцају српске речи „ковид 19 симптоми”, појавиће се 42 милиона појмова. Исти упит на енглеском отвориће више од 400 милиона резултата.

Уз ове податке, текстови о потенцијалној вакцини, броју новооткривених, преминулих, току саме болести познатих и непознатих особа, о маскама, начинима да се прекрати време у самоизолацији и бројне друге потребне и непотребне информације с префиксом „нови вирус”, устоличене су на медијском трону, дуже од пет месеци.

Док су се епидемиолози усагласили да је за заштиту најважније да се носе маске на лицу и одржава физичка дистанца од два метра, поставља се питање како се борити против инфицирања у медијској сфери. Која је „дневна доза” информација о корони потребна, а да она истовремено не нашкоди читаоцу или гледаоцу вести?

Извор коме се верује

Маја Вукадиновић, професор Факултета савремених уметности и некадашњи новинар (Фото Лична архива/М. Вукадиновић)

Маја Вукадиновић, некадашњи новинар, данас медијски стручњак и професор Факултета савремених уметности, каже да не постоји савршен рецепт за „конзумацију” информација.

– Значајнији од количине вести су – извори. Не треба читав дан пратити само информације о епидемији. Уколико се непрекидно слуша о драматичној теми, која утиче на животе свих нас, лако је постати анксиозан.

Зато наша саговорница предлаже да се изабере поуздани извор информација:

– Најчешће су то медији којима особа већ верује, јер се медијске навике не стварају преко ноћи. За једне ће то бити дневне новине које читају сваког дана, за друге један до два ТВ канала, дигиталне генерације ће изабрати један или два портала.

Бити добро информисан о свим аспектима пандемије кључно је да бисмо знали како да заштитимо и себе и друге. Али, нису сви медијски извори поуздани и тачни, нити су све информације које се пласирају истините. Као пример могу да послуже дигитални медији који су се показали одличим за брзо ширење информација о вирусу. Истовремено, платформе су погодне за пласман разних дезинформација и глобалних теорија завере.

– Огроман број лажних вести о вирусу корона, које круже интернетом, пре свега на друштвеним мрежама, утицале су на појаву феномена „инфодемије” – обиља информација које се константно шире и отежавају процену ваљаности различитих извора информисања. Једини начин да се снађемо у тој поплави јесте да научимо да препознамо чињенице. Треба да их разликујемо од полуистина – подвлачи Маја Вукадиновић, уз опаску да су медијска и дигитална писменост у доба пандемије не само питање образовања, већ и јавне безбедности.

Према појединим светским истраживањима, тинејџери проводе до девет сати дневно на различитим друштвеним мрежама. Просечном кориснику друштвених медија само за информисање довољно је – 15 минута дневно. Према извештају Европске радиодифузне уније из 2018. године, грађани Србије су на другом месту по гледању телевизије: у просеку пет сати и 32 минута, с тим што се телевизија највише гледа у реалном времену. То значи да упркос све већем коришћењу интернета, телевизија код нас још увек има примат у минутажи.

Снежана Стаменковић Јојић, уредник Културног дневника РТС (Фото: Г. Јовић/РТС)

Снежану Стаменковић Јојић, уредника Културног дневника Радио телевизије Србије, питали смо како од беспотребних, квазиинформација „чува” и себе и гледаоце.

– Извештавање о ковиду 19 данас не разликује се много од оног с почетка епидемије, а прошло је пет месеци. Лекције о ношењу маски и физичкој дистанци требало је одавно да научимо. Сада су потребне нове информације и сазнања: о вакцини, лечењу, тимовима лекара и научника који дају све од себе да пронађу решење. Не разумем зашто се говори о погубном другом, трећем таласу, о надолазећој „савршеној олуји” – споју грипа и короне, када ни ову кризу нисмо превазишли! Избрисана је граница између опреза и превенције – сматра Снежана Стаменковић Јојић и убеђена је да „медијска пандемија” изазвана ковидом 19 подгрева страх, анксиозност, депресију, безнадежност.

Иза ње су две деценије стажа у телевизијском новинарству, па лако уочава да су у свим медијима прве вести и даље оне које људске судбине претварају у бројеве.

– Све друго је у запећку, а живот не може да се живи онлајн. Треба проналазити нове начине рада, уз поштовање епидемиолошких препорука, показати да смо жилавији од ковида 19. О томе треба да се говори – сматра наша саговорница.

Нови вирус корона изашао је одавно из медицинских оквира: постао је незаобилазан и у темама из економије, спорта, културе, забаве, нарочито политике. Обичном човеку је тешко да раздвоји жито од кукоља, тј. информацију од дезинформације, сензационализма, пропаганде.

Снежана Стаменковић Јојић слаже се да свега има у домаћим и страним медијима: од сензационалистичког извештавања, преко лажних вести, медијских злоупотреба до политизације сваке теме.

– У времену када се поверење лако губи, од суштинске је важности веровати некоме. Ту улогу морају да носе јавни сервиси. Они морају да постоје, као што мора да постоји квалитетна здравствена заштита доступна сваком појединцу, као што држава мора да улаже у очување јавног здравља, у медицински кадар, у истраживања. РАИ се прилично добро држао. Упркос катаклизмичним сценама из Италије, током пролећа, успевао је да пренесе поруку да очај није опција. Ковид криза је, када је реч о информисању, показала колико су јавни сервиси важни – истиче наша саговорница.

У одржавању „медијске дистанце” Маја Вукадиновић подсећа на речи професора Ендија Радока, аутор књиге „Млади и медији”, да медијска писменост није толико техничка вештина, већ вештина да се мисли критички.

– Да бисмо ту критичку вештину развили, морамо да разумемо шта су медијски садржаји, како настају, да знамо ко их је направио, с којим разлогом. Када грађани разумеју и умеју да тумаче медијске поруке, знају да препознају механизме манипулације, онда могу да одреде веродостојне и кредибилне изворе информисања.

Корона променила свет

Обе саговорнице сагласне су да појава ковида 19 нема такмаца у савременом свету према коме су толико дуго и толико јако уперени медијски рефлектори.

– Светску пажњу окупирале су разне кризне ситуације: од ратова до природних катастрофа, али тешко је присетити се новијег феномена који је на овај начин променио цео свет – каже професорка Вукадиновић. Последице су очигледне. Тек ће се у пуном капацитету видети у годинама које долазе. Можемо само да очекујемо тумачења из најразличитијих области па и она како је ковид 19 обрађиван у медијски садржај.

– Нешто друго, а не јавни интерес, утицаће да у будућности ковид 19 не буде више прва вест. Произвешће се нека друга криза и тада ће корона и њене жртве отићи у други план – верује Снежана Стаменковић Јојић, уредница Културног дневника.

Мадона зна све о вакцини

Почетком месеца, Мадона, поп краљица, изнела је на свом инстаграм налогу информацију да вакцина постоји, али да се крије. Друштвена мрежа ју је прво блокирала и дефинисала као „ширење лажних вести”, затим избрисала.

– Подсећам вас да је, пре тога, Мадона објавила видео у којем је рекла да је развила антитела на корону. Такође, подржала је Била Гејтса у проналаску вакцине, и не само то, већ је донирала милион евра за развој вакцине. Свако онда мора да се запита ко то одређује које су Мадонине изјаве прихватљиве, а које не – указује на један од примера медијске конфузије Снежана Стаменковић Јојић.

Она истовремено подсећа на актуелне изјаве новинарке која је годинама писала за познате британске дневне новине, како су током рата у Босни и Херцеговини објављиване репортаже о догађајима који се нису догодили.

– Те лажне вести дефинисале су ширу „истину”. После оваквих примера, питање је од кога се дистанцирати? Од поп звезде или респектабилних дневних новина? Свако може да бира коме верује, али мора бити свестан одговорности свог избора.

Гомила информација

У прошлости вести су путовале с краја на крај једног града, државе, данима, седмицама. Данас, уживо пратимо кад неко прима инфузију у болничкој соби! Да ли је у предности био архаични човек или смо то ми, суперинформисани савременици 21. века?

– Привилегија модерног човека је да буде правовремено информисан. Можемо да бирамо када, како и колико ћемо се информисати. На располагању је небројано извора – медија. Ту смо у огромној предности, мада нам је избор много тежи. Да бисмо на најбољи начин могли да користимо те благодети, а да притом не упаднемо у „замке”, морамо непрестано да обнављамо знање о медијима. С друге стране, модеран човек свакодневно прими гомилу непотребних информација. Архаични човек је са закашњењем сазнавао ствари, често од животног значаја, док наше генерације проводе сате скролујући клипове с којекаквим глупостима. На крају, модеран човек може сам да креира сопствени медиј – преко друштвених мрежа, сајтова, блога, подкаста и да се сопственим медијским садржајем „такмичи” за нечију пажњу. Људи прошлих векова о томе нису могли да сањају. Тешко је онда рећи ко је срећнији – одговара Маја Вукадиновић.