Borba s pandemijom u uslovima infodemije

Kada se na „Guglu”, najvećem internet pretraživaču, ukucaju srpske reči „kovid 19 simptomi”, pojaviće se 42 miliona pojmova. Isti upit na engleskom otvoriće više od 400 miliona rezultata.

Uz ove podatke, tekstovi o potencijalnoj vakcini, broju novootkrivenih, preminulih, toku same bolesti poznatih i nepoznatih osoba, o maskama, načinima da se prekrati vreme u samoizolaciji i brojne druge potrebne i nepotrebne informacije s prefiksom „novi virus”, ustoličene su na medijskom tronu, duže od pet meseci.

Dok su se epidemiolozi usaglasili da je za zaštitu najvažnije da se nose maske na licu i održava fizička distanca od dva metra, postavlja se pitanje kako se boriti protiv inficiranja u medijskoj sferi. Koja je „dnevna doza” informacija o koroni potrebna, a da ona istovremeno ne naškodi čitaocu ili gledaocu vesti?

Izvor kome se veruje

Maja Vukadinović, profesor Fakulteta savremenih umetnosti i nekadašnji novinar (Foto Lična arhiva/M. Vukadinović)

Maja Vukadinović, nekadašnji novinar, danas medijski stručnjak i profesor Fakulteta savremenih umetnosti, kaže da ne postoji savršen recept za „konzumaciju” informacija.

– Značajniji od količine vesti su – izvori. Ne treba čitav dan pratiti samo informacije o epidemiji. Ukoliko se neprekidno sluša o dramatičnoj temi, koja utiče na živote svih nas, lako je postati anksiozan.

Zato naša sagovornica predlaže da se izabere pouzdani izvor informacija:

– Najčešće su to mediji kojima osoba već veruje, jer se medijske navike ne stvaraju preko noći. Za jedne će to biti dnevne novine koje čitaju svakog dana, za druge jedan do dva TV kanala, digitalne generacije će izabrati jedan ili dva portala.

Biti dobro informisan o svim aspektima pandemije ključno je da bismo znali kako da zaštitimo i sebe i druge. Ali, nisu svi medijski izvori pouzdani i tačni, niti su sve informacije koje se plasiraju istinite. Kao primer mogu da posluže digitalni mediji koji su se pokazali odličim za brzo širenje informacija o virusu. Istovremeno, platforme su pogodne za plasman raznih dezinformacija i globalnih teorija zavere.

– Ogroman broj lažnih vesti o virusu korona, koje kruže internetom, pre svega na društvenim mrežama, uticale su na pojavu fenomena „infodemije” – obilja informacija koje se konstantno šire i otežavaju procenu valjanosti različitih izvora informisanja. Jedini način da se snađemo u toj poplavi jeste da naučimo da prepoznamo činjenice. Treba da ih razlikujemo od poluistina – podvlači Maja Vukadinović, uz opasku da su medijska i digitalna pismenost u doba pandemije ne samo pitanje obrazovanja, već i javne bezbednosti.

Prema pojedinim svetskim istraživanjima, tinejdžeri provode do devet sati dnevno na različitim društvenim mrežama. Prosečnom korisniku društvenih medija samo za informisanje dovoljno je – 15 minuta dnevno. Prema izveštaju Evropske radiodifuzne unije iz 2018. godine, građani Srbije su na drugom mestu po gledanju televizije: u proseku pet sati i 32 minuta, s tim što se televizija najviše gleda u realnom vremenu. To znači da uprkos sve većem korišćenju interneta, televizija kod nas još uvek ima primat u minutaži.

Snežana Stamenković Jojić, urednik Kulturnog dnevnika RTS (Foto: G. Jović/RTS)

Snežanu Stamenković Jojić, urednika Kulturnog dnevnika Radio televizije Srbije, pitali smo kako od bespotrebnih, kvaziinformacija „čuva” i sebe i gledaoce.

– Izveštavanje o kovidu 19 danas ne razlikuje se mnogo od onog s početka epidemije, a prošlo je pet meseci. Lekcije o nošenju maski i fizičkoj distanci trebalo je odavno da naučimo. Sada su potrebne nove informacije i saznanja: o vakcini, lečenju, timovima lekara i naučnika koji daju sve od sebe da pronađu rešenje. Ne razumem zašto se govori o pogubnom drugom, trećem talasu, o nadolazećoj „savršenoj oluji” – spoju gripa i korone, kada ni ovu krizu nismo prevazišli! Izbrisana je granica između opreza i prevencije – smatra Snežana Stamenković Jojić i ubeđena je da „medijska pandemija” izazvana kovidom 19 podgreva strah, anksioznost, depresiju, beznadežnost.

Iza nje su dve decenije staža u televizijskom novinarstvu, pa lako uočava da su u svim medijima prve vesti i dalje one koje ljudske sudbine pretvaraju u brojeve.

– Sve drugo je u zapećku, a život ne može da se živi onlajn. Treba pronalaziti nove načine rada, uz poštovanje epidemioloških preporuka, pokazati da smo žilaviji od kovida 19. O tome treba da se govori – smatra naša sagovornica.

Novi virus korona izašao je odavno iz medicinskih okvira: postao je nezaobilazan i u temama iz ekonomije, sporta, kulture, zabave, naročito politike. Običnom čoveku je teško da razdvoji žito od kukolja, tj. informaciju od dezinformacije, senzacionalizma, propagande.

Snežana Stamenković Jojić slaže se da svega ima u domaćim i stranim medijima: od senzacionalističkog izveštavanja, preko lažnih vesti, medijskih zloupotreba do politizacije svake teme.

– U vremenu kada se poverenje lako gubi, od suštinske je važnosti verovati nekome. Tu ulogu moraju da nose javni servisi. Oni moraju da postoje, kao što mora da postoji kvalitetna zdravstvena zaštita dostupna svakom pojedincu, kao što država mora da ulaže u očuvanje javnog zdravlja, u medicinski kadar, u istraživanja. RAI se prilično dobro držao. Uprkos kataklizmičnim scenama iz Italije, tokom proleća, uspevao je da prenese poruku da očaj nije opcija. Kovid kriza je, kada je reč o informisanju, pokazala koliko su javni servisi važni – ističe naša sagovornica.

U održavanju „medijske distance” Maja Vukadinović podseća na reči profesora Endija Radoka, autor knjige „Mladi i mediji”, da medijska pismenost nije toliko tehnička veština, već veština da se misli kritički.

– Da bismo tu kritičku veštinu razvili, moramo da razumemo šta su medijski sadržaji, kako nastaju, da znamo ko ih je napravio, s kojim razlogom. Kada građani razumeju i umeju da tumače medijske poruke, znaju da prepoznaju mehanizme manipulacije, onda mogu da odrede verodostojne i kredibilne izvore informisanja.

Korona promenila svet

Obe sagovornice saglasne su da pojava kovida 19 nema takmaca u savremenom svetu prema kome su toliko dugo i toliko jako upereni medijski reflektori.

– Svetsku pažnju okupirale su razne krizne situacije: od ratova do prirodnih katastrofa, ali teško je prisetiti se novijeg fenomena koji je na ovaj način promenio ceo svet – kaže profesorka Vukadinović. Posledice su očigledne. Tek će se u punom kapacitetu videti u godinama koje dolaze. Možemo samo da očekujemo tumačenja iz najrazličitijih oblasti pa i ona kako je kovid 19 obrađivan u medijski sadržaj.

– Nešto drugo, a ne javni interes, uticaće da u budućnosti kovid 19 ne bude više prva vest. Proizvešće se neka druga kriza i tada će korona i njene žrtve otići u drugi plan – veruje Snežana Stamenković Jojić, urednica Kulturnog dnevnika.

Madona zna sve o vakcini

Početkom meseca, Madona, pop kraljica, iznela je na svom instagram nalogu informaciju da vakcina postoji, ali da se krije. Društvena mreža ju je prvo blokirala i definisala kao „širenje lažnih vesti”, zatim izbrisala.

– Podsećam vas da je, pre toga, Madona objavila video u kojem je rekla da je razvila antitela na koronu. Takođe, podržala je Bila Gejtsa u pronalasku vakcine, i ne samo to, već je donirala milion evra za razvoj vakcine. Svako onda mora da se zapita ko to određuje koje su Madonine izjave prihvatljive, a koje ne – ukazuje na jedan od primera medijske konfuzije Snežana Stamenković Jojić.

Ona istovremeno podseća na aktuelne izjave novinarke koja je godinama pisala za poznate britanske dnevne novine, kako su tokom rata u Bosni i Hercegovini objavljivane reportaže o događajima koji se nisu dogodili.

– Te lažne vesti definisale su širu „istinu”. Posle ovakvih primera, pitanje je od koga se distancirati? Od pop zvezde ili respektabilnih dnevnih novina? Svako može da bira kome veruje, ali mora biti svestan odgovornosti svog izbora.

Gomila informacija

U prošlosti vesti su putovale s kraja na kraj jednog grada, države, danima, sedmicama. Danas, uživo pratimo kad neko prima infuziju u bolničkoj sobi! Da li je u prednosti bio arhaični čovek ili smo to mi, superinformisani savremenici 21. veka?

– Privilegija modernog čoveka je da bude pravovremeno informisan. Možemo da biramo kada, kako i koliko ćemo se informisati. Na raspolaganju je nebrojano izvora – medija. Tu smo u ogromnoj prednosti, mada nam je izbor mnogo teži. Da bismo na najbolji način mogli da koristimo te blagodeti, a da pritom ne upadnemo u „zamke”, moramo neprestano da obnavljamo znanje o medijima. S druge strane, moderan čovek svakodnevno primi gomilu nepotrebnih informacija. Arhaični čovek je sa zakašnjenjem saznavao stvari, često od životnog značaja, dok naše generacije provode sate skrolujući klipove s kojekakvim glupostima. Na kraju, moderan čovek može sam da kreira sopstveni medij – preko društvenih mreža, sajtova, bloga, podkasta i da se sopstvenim medijskim sadržajem „takmiči” za nečiju pažnju. Ljudi prošlih vekova o tome nisu mogli da sanjaju. Teško je onda reći ko je srećniji – odgovara Maja Vukadinović.