Трамп оптужен за „саботажу демократије”

Убеђен у то да му не иде у корист да велики број Американаца гласа поштом, шеф Беле куће је решио да их одврати од тог наума, због чега су га политички противници оптужили за „саботажу демократије”.

Иако су становници појединих савезних држава већ навикли да примају и враћају гласачке листиће путем поште, ове године, због епидемије вируса корона, то би могао да постане тренд широм земље. То се никако не допада председнику Доналду Трампу, који је тврдио да ће бити организована велика изборна превара и предлагао да се избори, заказани за новембар, одложе док не прође пандемија. Како ипак није имао право да одложи изборе, шеф Беле куће сад отворено ради на томе да што мање људи гласа „од куће”. Један од начина је и тај што одбија да упути финансијску помоћ пошти, због чега ће ова установа тешко изаћи на крај с милионима гласачких листића и можда подбацити у својој улози на изборима. Помоћ од 25 милијарди долара тражио је Представнички дом Конгреса под контролом демократа, који сматрају да држава мора да помогне агенцији запалој у финансијске невоље, која има значајну улогу у америчкој демократији.

„Потребан им је новац да би могли да приме милионе гласова. Ако га немају, то значи да не може бити гласања путем поште”, казао је Трамп прошле недеље за Фокс њуз.

Дан касније ова установа је званично упозорила савезне државе да вероватно неће моћи да испоручи све пристигле гласачке листиће на време, тако да се они неће рачунати приликом бројања гласања. Да би се рачунао гласачки листић послат од куће, он мора да стигне поштом у изборну комисију најкасније на дан гласања. Директор Луис Диџој дошао је на чело ове агенције у јуну као истакнути републикански дародавац, иако има деонице у компанијама које су директна конкуренција пошти. Према писању медија, Диџој је смањивао капацитете укинувши прековремени рад и избацивши машине за сортирање пошиљки, па Американцима целог лета касни пошта.

Док Трамп подржава новог директора, тврдећи да ће он спасти губиташа од пропасти (дуг од 160 милијарди долара), демократе верују да су председник и Диџој у мисији „саботирања гласача”. Председавајућа Представничког дома Ненси Пелоси поручује да се закидањем на пошти примењују „тактике саботаже избора”, док је изборни штаб демократског председничког кандидата Џоа Бајдена оптужио Трампа за „саботажу поште и права Американаца да гласају”. Иако Диџој није тражио помоћ од државе, Ненси Пелоси је прекинула летњу паузу и тражила да се доњи дом Конгреса хитно састане да би се пошти упутила помоћ пред изборе.

И либерални медији сматрају да шеф Беле куће намерно сеје збрку, обесхрабрује грађане да гласају, обезвређује институције и припрема „оправдање” за могућ пораз од Бајдена. Трамп је још у марту отворено признао да „никад више ниједан републиканац не би био изабран” кад би гласање у Америци било максимално олакшано, пише „Гардијан”. Верује се да републиканци имају корист од слабије излазности и да зато отежавају и гласање поштом или не дозвољавају да се бирачи региструју на дан гласања. Посебно им је у интересу да излазност буде што мања међу мањинама и младима, који више гласају за демократе. Истраживање сајта „Аксиос” показало је да две трећине републиканских бирача гласа одлазећи на бирачко место, док половина демократских бирача гласа поштом. За Трампа би имало смисла кад би део бирача који нису довољно мотивисани да изађу на гласање одвратио од тога да глас пошаљу од куће.

Из појединих делова Америке упозоравају и да 400 милиона долара, колико је федерална администрација послала владама на нижим нивоима, није довољно да би се организовали избори, посебно не за време епидемије и невоља с поштом. Због тога су поједине савезне државе најавиле да ће тужити Вашингтон, а Вирџинија оцењује да је председник извршио „напад на пошту и демократију”.