Прекривена океаном

Нову планету прекривену дубоким океаном недавно су открили амерички астрономи. Најмање небеско тело до сада изван Сунчеве породице (екстрасолрна) које кружи око уобичајене звезде. Иако су све претходне биле крупније, новоопажена троструко надмашује Земљу у величини.

За сада је названа MOA-2007-BLG-192Lb, облеће око истоимене матичне звезде, а од наших очију удаљена је 3.000 светслосних година, што није толико далеко у космичким размерама. (Светлосна година је растојање које светлост, путујући брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана; то је 9,46 хиљада милијарди километара).

А то није једино изненађење: звезда око које се врти достиже једва шест-осам одсто Сунчеве масе, што је мање од потребне да се одржи сагоревање водоника у средишту. С разлогом се претпоставља да представља смеђег патуљка. Смеђи патуљци су, обично, масивнији од планета, али немају довољну масу да подрже нуклеране реакције у својем језгру попут уобичајених звезда. На шта то указује?

Опажање наговешћује да су чак и сунца мале масе у стању да сачувају планете у својој близини, објашњава Дејвид Бенет са Универзитета Нотрдам (САД). Ниједна раније није пронађена око звезде чија је маса износила мање од петине Сунчеве. И поврх тога: могуће је очекивати планете Земљиних размера око малених звезда.

Дотична планета обиграва око своје звезде на истој раздаљини као Венера око Сунца. Имајући у виду да је ова звезда слабија 3.000 до милион пута од наше, верује се да је у највишим слојевима омотача планете хладније него на Плутону.

Астрономи замишљају, на основу теоријских разматрања, да је састављена већином од стена и леда и да има веома танку атмосферу, што је последица скромног загревања из утробе изазваног радиокативним распадом. Из тога је проистекла претпоставка да је цела површина прекривена океаном.

Виђена је захваљујући необичној појави названој „гравитацино сочиво” која омогућује – према налазима Опште теорије релативности Алберта Ајнштајна – да се посмастрају веома удаљена тела. Одсјај планете се савија и појачава због привлачења (гравитација) звезде која се налази испред, а то значи ближе посматрачу. Мање звезде пружају јаснији поглед на пролазак планете испред, што побољшава тачност мерења хемијског састава атмосфере – кључног задатка у трагању за животом.

Таква осматрања су изузетно тешка и сложена, а могућа су захваљујући остетљивости телескопа MOA II (Microlensing Observations in Astrophysics) на Новом Зеланду. Откриће је, иначе, потврђено са Веома великог телескопа (VLT) у Чилеу.

Величина поменуте звезде најављује да ће свемирски телескоп „Џејмс Веб”, који ће НАСА одаслати 2013. године да кружи око Земље, моћи да сними сличне планетарне породице пронађене ближе нама и знатно олакшати потрагу за ванземаљским животом.

Ако је неко оспособљен да пронађе планету налик новооткривеној, извесно је да ће моћи да сазна и шта тај далеки свет скрива. Што је мања звезда испред које пролази, то се боље види.
До сада су астрономи уочили малтене 300 планета изван Сунчеве породице користећи незнатно одступање у кретанну звезде, изазвано привлачењем оближњег небеског тела. Углавном су биле прилично велике, налик Јупитеру, или мање у путањама веома близу матичне звезде.

Појединости у вези са овим открићем биће објављење у септембарском броју познатог „Астрофизичког часописа”.