Prekrivena okeanom

Novu planetu prekrivenu dubokim okeanom nedavno su otkrili američki astronomi. Najmanje nebesko telo do sada izvan Sunčeve porodice (ekstrasolrna) koje kruži oko uobičajene zvezde. Iako su sve prethodne bile krupnije, novoopažena trostruko nadmašuje Zemlju u veličini.

Za sada je nazvana MOA-2007-BLG-192Lb, obleće oko istoimene matične zvezde, a od naših očiju udaljena je 3.000 svetslosnih godina, što nije toliko daleko u kosmičkim razmerama. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana; to je 9,46 hiljada milijardi kilometara).

A to nije jedino iznenađenje: zvezda oko koje se vrti dostiže jedva šest-osam odsto Sunčeve mase, što je manje od potrebne da se održi sagorevanje vodonika u središtu. S razlogom se pretpostavlja da predstavlja smeđeg patuljka. Smeđi patuljci su, obično, masivniji od planeta, ali nemaju dovoljnu masu da podrže nuklerane reakcije u svojem jezgru poput uobičajenih zvezda. Na šta to ukazuje?

Opažanje nagovešćuje da su čak i sunca male mase u stanju da sačuvaju planete u svojoj blizini, objašnjava Dejvid Benet sa Univerziteta Notrdam (SAD). Nijedna ranije nije pronađena oko zvezde čija je masa iznosila manje od petine Sunčeve. I povrh toga: moguće je očekivati planete Zemljinih razmera oko malenih zvezda.

Dotična planeta obigrava oko svoje zvezde na istoj razdaljini kao Venera oko Sunca. Imajući u vidu da je ova zvezda slabija 3.000 do milion puta od naše, veruje se da je u najvišim slojevima omotača planete hladnije nego na Plutonu.

Astronomi zamišljaju, na osnovu teorijskih razmatranja, da je sastavljena većinom od stena i leda i da ima veoma tanku atmosferu, što je posledica skromnog zagrevanja iz utrobe izazvanog radiokativnim raspadom. Iz toga je proistekla pretpostavka da je cela površina prekrivena okeanom.

Viđena je zahvaljujući neobičnoj pojavi nazvanoj „gravitacino sočivo” koja omogućuje – prema nalazima Opšte teorije relativnosti Alberta Ajnštajna – da se posmastraju veoma udaljena tela. Odsjaj planete se savija i pojačava zbog privlačenja (gravitacija) zvezde koja se nalazi ispred, a to znači bliže posmatraču. Manje zvezde pružaju jasniji pogled na prolazak planete ispred, što poboljšava tačnost merenja hemijskog sastava atmosfere – ključnog zadatka u traganju za životom.

Takva osmatranja su izuzetno teška i složena, a moguća su zahvaljujući ostetljivosti teleskopa MOA II (Microlensing Observations in Astrophysics) na Novom Zelandu. Otkriće je, inače, potvrđeno sa Veoma velikog teleskopa (VLT) u Čileu.

Veličina pomenute zvezde najavljuje da će svemirski teleskop „Džejms Veb”, koji će NASA odaslati 2013. godine da kruži oko Zemlje, moći da snimi slične planetarne porodice pronađene bliže nama i znatno olakšati potragu za vanzemaljskim životom.

Ako je neko osposobljen da pronađe planetu nalik novootkrivenoj, izvesno je da će moći da sazna i šta taj daleki svet skriva. Što je manja zvezda ispred koje prolazi, to se bolje vidi.
Do sada su astronomi uočili maltene 300 planeta izvan Sunčeve porodice koristeći neznatno odstupanje u kretannu zvezde, izazvano privlačenjem obližnjeg nebeskog tela. Uglavnom su bile prilično velike, nalik Jupiteru, ili manje u putanjama veoma blizu matične zvezde.

Pojedinosti u vezi sa ovim otkrićem biće objavljenje u septembarskom broju poznatog „Astrofizičkog časopisa”.