Ниш престигао Пекинг

Према концентрацији појединих штетних врста прашине са зрнцима мањим од 2,5 микрометара Ниш је престигао Пекинг, говори недавно објављени извештај Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” о последњем годишњем прегледу загађености градског ваздуха у Србији. Пекинг је, према извештајима међународних еколошких организација, 2011. био један од најзагађенијих градова у свету. Захваљујући шестогодишњем „рату против загађења”, које је и тамошњи председник Си Ђинпинг пре три године сврстао међу три највећа изазова за земљу, главни град Кине је, према извештавању „Балкан грин енерџи њуз”, до почетка ове године преполовио загађење ваздуха поменутим ПМ 2,5 честицама.

Проценат ових честица је, међутим, према извештају „Батута” у појединим градовима у Србији увећан упркос, како се напомиње, овдашњем недовољном праћењу загађења ваздуха „финим честицама” мањим од 2,5 микрометара.

Иначе, ПМ 2,5 честице су респирабилна зрнца која након удисања продиру до најфинијих дубоких структура респираторног тракта (алвеола) и дуготрајним деловањем могу смањити плућну функцију, повећати склоност ка инфекцији, погоршати астму, па и ризик за настанак карцинома. Званични резултати који су средином августа објављени за 2019. годину, показују да је ниво тих честица у Нишу 47, а у Пекингу, у зависности од извора који се гледа, од 42 до 42,6. Загађење зрнцима мањим од 2,5 микрометара праћено је у девет градова код нас, што је, како кажу у извештају, у односу на јавноздравствени значај њихове штетности, занемарљиво мало. Испод дозвољене границе средња годишња вредност била је само у Кикинди и Шапцу, док ју је у осталим градовима загађење прешло. Највише средње годишње вредности биле су у Нишу (47,00 µг/м3), Великим Црљенима (38,60 µг/м3 ) и Краљеву (33,62 µг/м3 ). Од 25 градских мерних места на којима је праћена концентрација других ПМ 10 честица, у 11 су средње годишње вредности биле изнад границе, а највише их је у Раљи (66,90 µг/м3).

У закључку рада који стиже из Центра за хигијену и хуману екологију, ИЗЈЗ Србије „Батут” наглашено је да је и у 2019. настављена пракса мале заступљености праћења загађења са честицама типа ПМ 10 и ПМ 2,5, што, како упозоравају, може имати озбиљне јавноздравствене показатеље. Наводи се да је јасно, и увидом у тај мали број анализа које су доступне, да је у току пораст концентрација честица у ваздуху.

Према њима највиша средња годишња вредност угљен-диоксида била је у Бору (77,20 µг/м3), где је уједно и измерена највећа максимална појединачна дневна вредност од 1703 µг/м3. За њим је, на годишњем нивоу, био Зрењанин, у ком је забележена и највиша средња годишња вредност емисије чађи (37,50 µг/м3). Гледано календарски, стручњаци „Батута” закључују да је евидентирање максималних вредности угљен-диоксида и чађи најфреквентније у врхунцу грејне сезоне, у јануару и децембру.

– То говори да је најзаступљенији извор загађења ваздуха управо непотпуно сагоревање фосилних горива, и то све више из кућних ложишта. Разлог за такво трошење енергената је континуирано лош економски статус, посебно руралне популације, и непостојање других могућности за снабдевање домаћинстава енергентима, због чега све више потрошача одустаје од даљинског грејања на природни гас који је еколошки најприхватљивији енергент – истакнуто је у извештају прим. др Браниславе Матић Савићевић, специјалисте хигијене са медицинском екологијом.

Република Србија је, иначе, своју законску регулативу о мониторингу квалитета ваздуха ускладила са захтевима Европске агенције за животну средину, која као кључне индикаторе аерозагађења наводи осам најбитнијих полутанта међу којима су и поменути ПМ 10, ПМ 2,5.

Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, за „Политику” истиче да једним удахом дима цигарете човек у себе уноси неколико хиљада пута већу концентрацију суспендованих честица, какве су ПМ 2,5 и ПМ 10, од њихове дозвољене вредности. Наглашава да се резултати постојања ПМ 2,5 честица у Нишу, које је објавио „Батут”, базирају на индикативним мерењима којих је само 56 годишње и која су, као што и назив говори, само показатељ да ли има загађења.

– Далеко детаљнију слику стања загађености дају фиксна мерења, која спроводи наша агенција. Обављамо их сваког сата 365 дана у години што је и неопходно имајући у виду степен загађености и велики број изложених становника. Ова мерења говоре да је средња годишња концентрација ПМ 2,5 честица у Нишу 39 µг/м3, што је веће у односу на годишњу граничну вредност од 25 µг/м3. На сајту агенције су доступни резултати мерења од 2010. године и говоре да је честично загађење постојало од како се ова мерења обављају, а да се број мерних места повећао као и одзив локалних самоуправа да достављају резултате, па је слика стања загађења у Србији потпунија – наглашава Радовић и додаје да је агенција поставила нове станице у Новом Пазару и Вршцу и успоставила аутоматска очитавања суспендованих честица у Ужицу и Београду.

Црне тачке

Издвојено 12 насеља/мерних станица чије емисије могу представљати ризик по здравље:

1. Елемир НИС – погон за дистрибуцију течног нафтног гаса

2. Панчево НИС – Рафинерија нафте

3. Раковица Индустријска зона

4. Термоелектрана на лигнит четири километра од Обреновца

5. Лазаревац Површински копови

6. Колубара Б Термоелектрана на лигнит

7. Велики Црљени 850 метара од термоелектране на лигнит

8. Два километра од копа Дрмно, Костолац

9. Бор Рударско-металуршки комплекс за експлоатацију бакра

10. Смедерево железара

11. Раља – у рејону утицаја емисије из железаре

12. Враново пет километара железаре Смедерево