Школско звоно и стрепња

Све је спремно за сутрашњи почетак школске године. До Министарства просвете, званично, нису стигле информације да се нека школа у Србији суочавала са потешкоћама око организовања наставе по посебном програму и упутствима условљеним нестабилном епидемиолошком ситуацијом.

И биће да је тако – на папиру. У пракси, нема директора који ће искрено рећи да у складу са бројем ученика, кадровским и просторним капацитетима школе којом руководи нема проблема да успостави рад према смерницама Кризног штаба зa сузбијање ковида 19 и просветног врха. Нема сумње да ће наступајућу школску годину обележити стрепња, и да ће се сада у улози тремароша осим родитеља најмлађих основаца, наћи и сви други, и ништа мање наставници, директори школа... до надлежних за очување јавног здравља.

Чак и осмолетке које у оптималним условима раде само у једној смени, имају потешкоћа у организационом смислу. Примера ради, ако за први и други разред у целодневној настави иначе користе осам учионица сад ће морати 16, јер се одељења деле на групе до 15 школараца.

А у исто време у школи треба да бораве и ђаци такође млађих разреда, трећег и четвртог, и да након наставе остану у продуженом боравку, где је, по упутству, само у изузетним случајевима дозвољено да се мешају деца различитих узраста и одељења. Јасно је да школе немају неограничен број учитеља, а и они који раде неће моћи прековремено.

Родитељима је проблем што за ученике истог одељења настава не почиње у исто време. Прва група има часове од 8, друга од 11 сати са истом учитељицом, а они не могу да касне на посао да би малишане довели до школског прага у овом каснијем термину. Неке осмолетке, као „Лазар Саватић” у Земуну покушаће да и пре часова у другом блоку прве смене прихвате најмлађе ђаке у школском крилу, али неке друге, на пример „Јован Поповић” на Палилули, немају услове да на тај начин изађу деци и родитељима у сусрет.

Немају директори куд до да уочи почетка по свему неуобичајене школске године усаглашено потврде да су се првенствено руководили заштитом здравља и безбедности ђака и запослених, да им никад није било теже да направе распоред и да су правила боравка и рада у школи скројили најбоље што су у датим околностима могли.

Верују им родитељи, па и они огорчени, што су пре три дана од учитеља сазнали да „најбоља могућа организација” подразумева да ће најмлађи основци, од првог до четвртог разреда, редовну наставу имати и у поподневној смени, са почетком − после 16 часова.

Кад су анкетирани о томе да ли желе да школарци похађају часове у учионици или код куће, говора није било о могућности да их у школу доводе поподне. Већина се изјаснила да су за то да се деца врате у клупе. На републичком нивоу, по званичним подацима просветног врха, свега 3,1 одсто ђака млађих разреда, одлуком родитеља, наставу ће од старта пратити само на даљину.

Питање је да ли би проценат био већи да су знали да ће рецимо, њихов ђак другог разреда у првој недељи септембра ићи у школу од 16.05 до 17.55 сати, у другој недељи од 7.45 до 10.10, у трећој од 13 до 15.25 часова а у четвртој недељи од 10.50 до 12.40. Такав је распоред у Основној школи „Павле Савић” у Миријеву, али није само она планирала да у клупама дочекује и млађе основце у поподневној смени јер другачије не може.

Биће муке, јасно је родитељима, да сваке недеље у различито доба дана излазе са посла, макар га радили у својој дневној соби, да доведу дете у школу или га преузму после наставе. Истина је и да школе не могу више него што им просторни и кадровски капацитети, али и противепидемијски оквири, дозвољавају.

Као што нема две исте школе у Србији, тако нема ни два иста организациона плана рада. Ипак, има школа са великим шансама да обистине готово сва упутства и препоруке надлежних за образовни систем и очување јавног здравља. Међу њима је најстарија осмолетка у нашој домовини „Краљ Петар Први” у Старом граду.

− Држимо се смерница. Имамо ту срећу да нам млађи разреди на наставу иду у једну зграду, у Краља Петра, а старији у другу, у Улици маршала Бирјузова тако да уопште неће бити у контакту нити ће користити исти простор. У оба здања одељења ће бити подељена на групе. Са млађима ће се радити у два блока, и деца ће остајати у продуженом боравку до 17 сати, ни дуже ни краће него у редовним условима. Али услов да буду у боравку, свуда па и код нас, јесу потврде за оба родитеља од послодавца да морају да долазе на посао, дакле да не раде од куће − појашњава Младен Стевановић, директор ОШ „Краљ Петар Први”.

Много је школа у којима се ни за ђаке који остају у продуженом боравку не може обезбедити организован ручак, па су учитељи већ објаснили да ће деца морати да доносе оброк од куће, али у „Краљу Петру” ђачка кухиња ће радити и сервирати ручак деци онако како антипандемијске мере налажу: у одвојеним порцијама, без заједничких посуда, на дистанци у трпезарији. И овде ће ужину моћи да донесе свако дете за себе, и неће моћи да је дели са другарима.

Правила школског живота у време пандемије

* Ношење заштитне маске обавезно је за ученике и за запослене.

* Пријеми за ђаке првог и петог разреда основне школе и првог разреда средње школе биће организовани данас у поподневним часовима, у мањим групама а препорука је да уз ученика буде један родитељ, ради што мање гужве.

* Родитељи који доводе децу у школу, не улазе у здање већ ученика на улазу предају дежурним наставницима.

* Са разредним старешином родитељи могу разговарати искључиво у заказаном термину, уз поштовање свих прописаних мера здравствене заштите.

* У школи или на даљину један час траје 30 минута.

* Ђаци чији су се родитељи изјаснили за учење на даљину када треба да одговарају за оцену морају да дођу у школу, али и да термин претходно договоре са учитељем, односно одељенским старешином и предметним наставником.